Zelim da se zahvalim svima vama koji ste pratili ovaj blog i na neki nacin bili deo mog zivota ovih za mene 5 fenomenalnih meseci... Hvala na podrsci i svim vasim komentarima.... takodje hvala na pohvalama za moje pisanje... Zelim da vas pozovem da budete moji prijatelji na my space... to je mozda jedini nacin da ostanemo u nekom kontaktu...
Poceo sam da pisem blog na engleskom na my space... i kao i do sada mozete da koristite sifre koje sam vam na ovom blogu ostavio u jednom od prethodnih postova kako biste pristupili mom my space-u (ako vec nemate svoj)...

Veliki pozdrav za sve!!! Jos jednom HVALA!!!

Milan Maglov

New york

Evo nas u New yorku.... Ludnica... super je, ali smo bili toliko umorni da smo u sred dana morali da odspavamo.... Em sto nismo spavali, em sto smo isplakali more suza i bili emotivno skrhani... Nadamo se spektakularnom danu sutra... Imamo neki problem sa avionskim kartama... nadam se da se vidimo uskoro kako je planirani

Tuga

Ovo je jedan od najtuznijih dana u mom zivotu... Znam da ce neko reci da sam lud i kako uopste to mogu da kazem jer se vracam svojoj kuci, prijateljima i porodici.... ali ovolika tuga nije za podneti... Jednostavno Olja i ja ne zelimo da idemo... ne zelimo da se rastanemo sa "nasim ljudima"... Ne desava se u zivotu cesto da sa nekim ustavis takvu konekciju da mozes da ne mozes da zamislis da vise necete moci da provodite vreme zajedno...
Nemam vremena ni nesto da napisem ovde jer mi je prece sa njima da provedem vreme... Krecem za Nju Jork za sat vremena.... ovo ce da bude najgore....

U Srbiji sam u subotu oko 12 h (podne)... Vidimo se!!! Milan

Povratak

Hej vi tamo... sto ste prestali da me pratite..... spremite se za oluju.... hehehe... vracam se krajem sledece nedelje... NOVA ERA POCINJE....

p.s. Jos jednom ponavljam... ako hocete da vidite gomilu slika mozete da idete na www.myspace.com i onda tamo upisete u ona polja e-mail: milanid05@yahoo.com i pasword:serbia4. A tako ulogovani idite na www.myspace.com/milanserbia i onda ispod moje slike imate pics gde vam se nalaze moji on line albumi sa slikama...

Jao

E sad stvarno nemam pojma nista... ni da li se vracam 16., ni do kada radim, ni da li putujem u New york sam ili sa Oljom ili sa Brankom ili sa Angelom i Matom.... ili idem u San diego sa Joanom... ni da li ostajem da radim duze... ni da li sam normalan... ni sta sam radio sinoc, ni sta cu raditi sutra.....

Novosti

Evo nekih novih momenata... Danas smo bili kod glavne menadzerke human resource u nasem kazinu i konacno odobrila je da radimo do 7. oktobra.... jeeee... prvo sam bio malo pogubljen jer sam u glavi vec zavrsio s poslom, ali ipak je ovo mnogo bolja opcija, pogotovo zbog olje i new yorka... najverovatnije za new york krecemo 12. oktobra, a iz new yorka za srbiju 15. ili 16.

A sto se tice rada u skladistu danas sam imao razgovor za posao tamo... sve u smemu zacin C... nema nista od toga... ali sad me ovde zezaju da sam na razgovor za posao u skladistu isao obucen i pripremljen kao na intervju za poso direktora.... a pogotovo zato sto mi je menadzerka koja me intervjuisala na kraju rekla: "I apload to your edication..." (itd.)

Eto sve i nije ispalo tako lose.... naravno moja supervizorka je srecna sto cu ostati jos nedelju dana i odmah me je stavila na raspored za celu nedelju... (plus za rodjendan sam placen duplo...jejeee)

Pozdrav za sve!!! Vidimo se uskoro...

p.s. 064 broj ne koristim... hvala svima koji se interesuju kad se vracam... Nesto sam zabrinut za moju drugaricu Anu... nikako da je uhvatim (Ana volim te....)

Opusteno

Eh, eh… sta sad napisati, da li poceti… razmisljam vec tri sata… a za to vreme svrljam po netu koji je svake prestupne nedelje iznenadjujuce brz… U svakom slucaju zivot u Reno-u dosao je do tacke kada mi je sve ravno do Kosova… bas kao da je moj grad… Mnogo novosti… U ponedeljak prestajem da radim… Da, da, bila je to novost I za mene… Otisao ja u kupovinu resen da konacno kupim neke poklone (specijalno za sestru)… Zaglavim ti ja s Oljom, ali nikakvu inspiraciju za biranje poklona nisam imao… Ipak inspiraciju za kupovanje za sebe sam I te kako dobio… Malo do Old nave-a, pa kupio jos dva kaisa I nekoliko gluposti… a najveca poslastica je I phone… (smesno je sto smo Olja I ja dosli u apple store napaljeni da kupimo telefon I na kraju se uspostavi da ima samo jedan od 4 GB… od 8 je skuplji I ni ona ni ja nismo hteli taj… na kraju je Olja predlozila da igramo par-nepar kako bi odlucili ko ce da ga kupi… Ja se posteno preznoio… Mrzim te igrice… U svakom slucaju prvi put se uspostavi da smo I ja I ona shvatili da smo pobednici pa smo morali jos jednom I tad sam ja pobedio… strasno.. bas mi bilo glupo… Ipak Olja je vec sledeci dan narucila preko neta…)…. Obozavamo nase pametne I phone (oni trenutno mogu da se koriste samo u USA, ali branko nam je otkljucao pa mozemo da koristimo I u Srbiji…jeejeeee)… E da, kupim ja jos ni manje ni vise nego dva sata (Fossil je ovde prilicno pristupacan)…

Nego posle obimne kupovine… nazove me koleginica s posla (Malgorzata… isto student) i obavesti me da je mojoj supervizorki poslat mail u kom je obavestena da moja radna viza istice 1. oktobra I da ce to biti moj poslednji radni dan… Jao mojoj muci kraja nije bilo… Mislim, hteo sam da radim jos 20 dana… I ajde I da ne radim, mogu da se vratim kuci, ali zbog toga sto niko drugi nije ostao bez posla od mojih cimera svi planovi za New york itd. mi propadose….

Na kraju posle par dana sad vise ni ne razmiljam o gubitku posla… Radio sam 4 meseca po sest dana… Sacuvao ok sumu novca da mogu sad malo I da odmorim… Nisam jos odlucio kad se vracam… Sve zavisi od nekoliko stvari… U ponedeljak cu videti za neki posao u skladistu, ali iskreno nesto mi sad glupo da to radim… videcu jos… Kao sto rekoh, sve zavisi od????

Ono sto me danas jako pogodilo jesu moje kolege na poslu koje su me u jednom trenutku pozvale I predale mi poklon… Bas sam se izgubio… zamalo da zaplacem… Strasno su mi dragi, a I oni mene bas gotive…Svi su mi nesto napisali… A s druge strane Janet I Haime mi isto kupili neko kucence I napisali:”GOOD LUCK ALWAYS WILL MISS YOU”. Ma nemate pojma kako je to… Srce ce mi puci kad budem poceo da se pozdravljam sa ljudima ovde…

Ne znam sta jos napisati… Ovo je najdragocenije iskustvo u mom zivotu… Sta ce se sve izdesavati ovde I koliko cu ostati ja nemam pojma… Mozda vam samo javim da sam se ozenio… Svadbu cemo praviti na leto… hehee

Pozdrav!!! Milan

p.s. Na my space imate dosta slika

Bilo je lepo dok je trajalo

Juce mi je bio jedan od najstresnijih dana... sve je bilo bajno i sjajno, slobodan dan, otisli Olja i ja u kupoviju, setamo, slusamo muziku, suncan dan.... u jednom trenutku sam pomislio kako sam stravno srecan.... nakon sat vremena dobio sam poziv u kom me moja koleginica s posla obavestava da je moja supervizorka primila mail obavestenja od human resource odeljenja da moja radna viza traje samo do ponedeljka 1. oktobra, sto znaci da je to moj poslenji dan kada mogu da radim... Ja sam planirao da radim do 20. oktobra tako da to menja sve moje planove... Nemam pojma sta ce se desiti... mnogi studenti rade trenutno, a viza im je istekla medjutim njih niko nije proverio.... navodno moraju da budu pazljivi kada je u pitanju moje odeljenje jer se radi o ogromnim sumama novca i ako bi se nesto desilo oni bi bili u nevolji.... Ne znam sta mi je ciniti... bas sam u malom haosu... Ovih dana cu videti dapotrazim drugi posao, a ako ne uspem ne preostaje mi nista drugo nego da se vratim ranije...

bla, bla

Evo ovde je 03:35 ujutro… Dosao sam kuci i gle cuda nikog nema… Ustvari Branko I Branka spavaju, a Vladimir I Olja rade… Olja mi jesto nije dobro, ali posto radimo druge smene nikako da uhvatim da razgovaram sa njom… Muci je posao koji je zamrzela…

Sad sam dosao od poljaka… Magda mi bolesna pa sam malo bio s njom, odneo joj toplomer i pricali smo o tome sta ce da mi ostavi u testamentu…

Nas zivot ovde je i dalje ispunjen raznim desavanjima I 24 sata mi nikako nije dovoljno da uradim sve sto zelim… Kao sto ste primetili ne pisem vise toliko cesto… Jedan od razloga je I taj sto nemam vremena i cesto mislim da cu bezveze trositi vreme na kucanje, a ovde imam jos tako malo vremena da ostanem (a vi cete me ionako vidjati non stop kad se vratim), a i zbog toga sto vise nemam inspiraciju… Sve sto mi se ovde desava vise nije toliko novo i povlaci mnoga dodatna objasnjenja… ne mogu da pisem o nekim ljudima kad vi ne znate ko su i sl… U svakom slucaju litvanci mi odlaze u utorak… danas sam s njima isao na kafu u omiljeni mi Starbucs…I lepo smo se ispricali… Ono sto mozda I nesvesno pocinjem na blogu da ponavljam je sve vise kod mene izrazeno… Jednostavno sam skontao… zvanicno se plasim povratka u Srbiju… Ne znam sta me ceka… Sem nekolicine dragih ljudi mislim da cu se suociti s nicim i plasim se da bi to moglo da bude potpuno destruktivno za mene… Svi me nagovaraju da se vratimo ponovo… ali necu vam vise to ponavljati… dosadio sam i bogu i narodu sa istom pricom…

Vreme ovde pocinje da bude hladno… sad dolazi prava jesen… inace ovih dana u toku je ogroman dogadjaj u Reno-u - Street vibrations… Nemate pojma koliko motociklista je ovde sa ogromnim motorima… malo im je vreme lose, ali svejedno grad je punnnn… Na poslu i nije tolika guzva koliko sam mislio… danas sam imao oko 80 hiljada dolara prometa (rekord ovog leta u kazinu sam imao ja… i to 161 hiljada dolara za 7 sati rada)… Sada sve radim automatski, a da mi nebi bilo dosadno sada pokusavam da brojim cipove dok ih drze u rukama ili na gomili… I onda se kao pravim vazan jer znam koliko imaju I pre nego sto stave pred mene… heheeh.. Bas sam dobar baksis dobijao ovih dana.. kamo srece da mogu da uzmem za sebe ono sto dobijem… Naredna dva dana radim sa Janet, pa cu posle morati da idem u soping da ispraznim sve svoje fustracije… Sreca i druga supervizorka (Wymmie) me obozava pa joj ja kazem da me pozove da izadjem da radim na glavnom prozoru i ona to uradi (iako me tamo ne treba)… tako da pobegnem od Janet…

Konacno sam upoznao neke amerikance… treba da se vidimo ovih dana... jednom nedeljno dodju u kazino i uvek dodju kod mene da kesiraju ili da im dam novac sa kreditne kartice I uvek se bas zezamo… tako da su mi sad dali broj da se vidimo…

Mislim da cu mozda do kraja godine otici u Poljsku, u Lublin kod mojih poljaka… a oni bi trebalo da dodju u Beograd krajem decembra…

Sa cimerima se lepo slazem… sve su mi drazi… I kad cujem sta se ljudima desava… svadje, seljakanja… bas sam zadovoljan… I stanom I ljudima s kojim zivim…

Sledece nedelje moram da pocnem da kupujem poklone posto moram da priznam jos nista nisam kupio… Kupio ja suvenire u Las Vegasu i onda podelio ovde, posto ovi moji nisu bili tamo…

Sad zvanicno znam da imam najvise para od svih studenata koje znam ovde… ali cu zato sad da ih spucam i ima u Srbiju da se vratim bez kinte… U Nju jorku ne smem ni da mislim koliko cu da potrosim… tako da kad se vratim moracu da posudjujem pare…. Hehehe… a I bolje da potrosim… kad sam cuo koja je vrednost dolara u Srbiji pao mi mrak na oci…

Eto sad stvarno odoh da spavam… Pozdrav za moju drugaricu Miki koja je luda ko struja… poslala mi poruku:” E Magi ako si se vratio u Srbiju javi se”… hehehe… pa pobogu… znacete svi kad se javim…

p.s. Jos jedna stvar… koju sam mislim vec u nekom kontekstu spominjao… Danas su mi poljaci rekli da sam se promenio od pocetka mog boravka ovde… Kako oni kazu:” Milan now you are improved”…. Ne znam bas koliko ce se to vama svideti… Kiss

Ludovanje

Nemam vremena ni za sta… Evo 4 je ujutro… I konacno je internet nesto poludeo pa mogu I da skinem nove pesme… I da vam nesto na brzinu napisem… Vec dve noci ludujemo… Juce smo bili u klubu nas desetoro I bilo je toliko dobro da ne mogu da vam opisem…najboilji nocni provod od kada smo dosli u reno… a danas ludlo… isao sam na koncert meksicke zvezde Isabele… Ulaznica je bila 70 dolara, a menadzer kluba je nas drug Brajan (meksikanac) pa smo usli besplatno I to na VIP ulaz… Ludnica… Da vidite meksikance kako se provode… ko na bosanskoj svadbi… u svakom slucaju bilo je ok, a posle nas je Brajan upoznao sa Isabelom… Ja sam naravno bio u fazonu: “Isabela me gustas mucho… concierto es perfecto”… a ona:” Muchas gracias”… hehe… cak smo se I slikali I izgrlili… E koliko bi mi onih meksikanaca zavidilo, a ja I ne znam zapravo ko je devojka…

Na poslu je sve po starom… Danas sam dobio tromesecnu evaluaciju I perfektno sam ocenjen od strane moje supervizorke… Jako sam zadovoljan…

Nema nista posebno novo… Planiram da idem s poljacima krajem meseca ili pocetkom oktobra u Hollywood… ostali srbi nece da idu…nema se para… (ispade ja burzuj)…

U svakom slucaju to je otprilike to… Spava mi se… Pozdrav za sve!!! Milan

Selim se na my space

Hej samo da vas obavestim da sam napravio svoju stranicu na my space... Za sada je sve na pocetku i upravo stavljam vise slika... To sam uradio najvise zbog stranaca koje sam ovde upoznao... zato se nemojte iznenaditi ako pisem na engleskom...

Adresa je: www.myspace.com/milanserbia

Mozete da ostavite svoje komentare... Pozzzz




p.s. Tek naknadno sam provalio da slike i sve ostalo na my space mogu da vide samo clanovi my space-a, pa sam zbog toga napravio jos jedan my space kako bi svi koji nemaju my space mogli da se uloguju... Dakle kad odete na moj my space, imate opciju pics (ispod moje slike) i kad kliknete tu na sledecoj strani ce vam traziti e-mail i pasword... Ukucajte ovo:
e-mail: milanid05@yahoo.com
pasword: serbia4
i mislim da cete onda moci da sve vidite... Trudicu se da stavim sto vise slika, a za one sa brzim internetom i video...

Way I are (samo zbog pesme koju trenutno slusam)

Eto ne pamtim kad sam bio sam u stanu… Muzika pici, a meni sve nesto tuzno… Sad sam se pozdravio sa Aleksem, rusem s kojim sam se bas zgotivio… On sutra ide kuci… Strasan osecaj da nikada vise neces nekoga videti potpuno je neverovatan I nov… Ipak dogovorili smo se da se vidimo u januaru nas cetvoro u Beogradu I cvrsto obecali jedni drugima… Nadam se da ce stvarno tako biti… Sad sam bio kod poljaka… o rastanku sa njima ne smem ni da mislim… Verovatno vam sve to nije jasno, ali to je neopisivo… Kad se sa nekim skapiram to je za mene to… ali uvek nadjem potpuno razlicite ljude… Olja neke od njih popularno naziva “kuvane noge”… Inace Olju skoro I ne vidjam… pa se bas uzelimo jedno drugog… Pricamo samo ujutro kada legne u moj krevet… Jutros je imala izlive ljubavi i poljubaca, pa je iznervirala Branka jer ga je probudila (ne mama, Olja i ja ipak nismo zajedno)…

Posao je poceo opasno da me smara… sve radim automatski i jedva cekam da se desi nesto novo… Danas me jedan nazvao DJUBRE, jer misli da sam mu dao manje para nego sto treba… Ja umro od smeha… Jedva sam cekao da se nesto dogodi… (naravno moje kolege su me odmah pitale da li sam povredjen)… Juce me udarila struja dok sam punio masine s novcem… Kad sam vrisnuo pola kazina se okrenulo… Nije mi nista strasno bilo…. Nekada mi bude naporno… pored ovih fosila sa kojima radim (kao sto sam sto puta rekao svi su fenomenalni prema meni) ja sam kao uragan… Stvarno ne mogu da se pretvaram i turim glavu u fioku… tako da imam prometa po 160 hiljada dolara… Rasturam i to bez greske (al se ishvalih)… Retko kad se desi da je neko od gostiju bezobrazan… Nekad se nesto bune.. jednom je neki pretio da ce me prijaviti vlasniku kazina (heheeh) zato sto se prema njemu ponasam bez postovanja… Bas sam se uplasio… a najbolji su kad mi prete da ce otici da igraju u drugi kazino…E tu mi stvarno malo fali da kazem da be boli dupe gde ce da odu… oni stvarno misle da ce to meni nesto naskoditi… Najbolja je Olja koja toliko popizdi od ljudi u restoranu pa je jednom rekla: ”How fucking long time you need to decide what do you want to eat”…

Odoh da spavam… Budite mi dobri… Pozzz za sve!!! Milan

p.s. Cestitam svojoj drugarici Dragani zavrsetak fakulteta!!!

p.s.s. Ana zvao sam te nekoliko puta, ali niko se nije javljao… Nedostajes I ti meni mnoooogo… Ljubim te I volim… Cujemo se ovih dana… Obecavam

What happens in Vegas stays in Vegas

Kao sto primecujete u poslednje vreme dosta vise slika nego teksta… ne znam zasto ali nemam zelju niti inspiraciju da pisem pa je I ovo nekako na silu… A I vi ne pomazete mnogo jer ne vidimm bas neke komentare I nemam vise nikakav uvid ko ovo prati… Tako da vam porucujem da otkucate nesto ovde I da mi date do znanja sta vam je zanimljivo da pisem… I sl…

Evo sad je ovde 3:29 ujutro… Upravo sam dosao sa rostilja koji je pravio rus Aleksej… On odlazi kuci u nedelju pa smo hteli da napravimo malu oprostajnu zurkicu… Bilo je fino… Inace kao sto ste mogli da primetite tri dana sam proveo u Las Vegasu I Grand Kanjonu… Bilo je zaista savrseno… Nemam ni jednu jedinu zamerku… Isao sam ponovo sa litvancima (Irma, Gintare I Antanas) I rusem (Aleksej)…. Bili smo fenomenalna ekipa I bas smo se zblizili… Nemate pojma koliko mi je zao sto Aleks odlazi… Ne mogu ni da zamislim sta ce se desiti na kraju kad budem morao da se oprostim od poljaka… Strasno… Veceras smo se dogovorili da cemo se videti u januaru… Nadam se da ce se to stvarno ostvariti… Litvanci I rus su potpuno drugaciji od poljaka… Bas sam shvatio da mi prija da se druzim sa razlicitim ljudima… I da se potpuno kapiramo… dok recimo te dve ekipe nikako ne bih mogao da spojim zajedno… tako da provaljujem svoju dvostruku ili trostruku licnost…

Nego… Prvo vece I noc smo proveli u Las Vegasu… Taj grad kao da ima 50 razlicitih gradova u jednom… Imao sam predrasude I drugacije ga zamisljao… Ipak uverio sam se da stvarno ima sta da se vidi, da je jako uzbudljivo, spektakularno… Probali smo sve zivo… Najludji rolerkoster (dva puta), isao sam na Stratosferu (najveci toranj u LV) odakle se vidi ceo grad I tu na tom vrhu isao na neku raketu koja je nesto najstrasnije… ogromnom brzinom te katapultira ka gradu… kao da ces da padnes dole… ne moze da se opise… obisli smo dosta kazina… na 5 minuta je Pariz i New York, videli smo dancing fauntain, prskali se vodom iz fontane ispred Ajfelovog tornja (pa dosao policajac da nas hapsi..hehe), kupali se u bazenu I jakuziju u 3 ujutro (samo nas petoro na otvorenom hotelskom bazenu u sred Las Vegasa….) pa je I ovog puta doslo obezbedjenje… Naravno odigrao sam ekstra ulogu tako da su nas cak pustili da ostanemo duze…

Drugi dan smo ceo proveli u Grand kanjonu… Razmisljali smo da idemo helikopterom, ali smo se ipak odlucili za dugu opciju pa smo isli na skywalk- to je nesto neverovatno (nismo smeli da slikamo), ali to je polukrug napravljen od stakla… dok hodas po tome ispod tebe je provalija I imas osecaj da ce staklo da pukne I da ces da iZgines… talodje odatle imas fenomenalan pogled na kanjon… potom smo posetili najlepsi deo kanjona I tamo imali rucak (sve je ukljuceno u kartu koju platis 80 dolara)… Na kraju smo posetili pravi mali americki wild west gradic napravljen samo u turisticke svrhe… a u okviru grand kanjona…

Navece smo se vratili u Las Vegas (odseli smo obe noci u Circus Circus-u)… Nismo izlazili u klub jer Aleks nema 21 godinu..hehe… Sad jos ispadoh mator… U svakom slucaju da ne smaram sutradan smo videli Vegas po danu I moja jos jedna predrasuda je pala u vodu, a to je da je grad ruzan danju… Uopste nije tako… Predvece smo morali da odemo… Videli smo veeeeliki deo toga, ali ipak imam osecaj da nam je trebao jos jedan dan… U ovaj grad kad tad moram da se vratim… Inace vreme je tamo prevruce… Nikad ne bih mogao da zivim u gradu sa takvom klimom…ali bih I te kako ponovo tamo proveo nekoliko dana… Preporucujem svima...

Las Vegas- Grand canyon

s




Evo samo da vam malo zagolicam mastu... Idem da se odmorim... Ovo su bila najludja 3 dana u mom zivotu... Ne postoje reci kojima ovo iskustsvo moze da se opise... Obecavam da cu pisati detaljnije o svemu... Ljubim vas sve!!! Milan

Uzivancija

Ovo je stvarno bila uzivancija... Nema mnogo reci kojima mogu da vam opisem... Pazite kad je u jednom trenutku pocela da pada kisa, a mi usli u vruc dzakuzi i uzivamo... LuDLo

Beyonce - Lake tahoe

Ok. Nemam mnogo vremena ni inspiracije da pisem, ali ipak postavljam nekoliko slika... Juce mi je bio jedan od najlepsih i najneverovatnijih dana od kada sam ovde... Prvo smo bili na Lake tahoe (ekskluzivno letovaliste i jos ekskluzivnije mesto za zimovanje)... ali nismo bili na plazi vec na privatnom bazenu i dzakuziju okruzenom vilama... Perverzija... zasuzio sam taj odmor... samo nam je falio sampanjac... nas cetvoro sami... neverovatno...
Posle toga kao sto mozete na slikama vidite bili smo na koncertu Beyonce... Jos veca perverzija... (bio sam spreman na to da i ne bude perfektno jer sam citao neka iskustva ekipe iz Atlante)... Bio je to najbolji koncert u mom zivotu... E to nije koncert, to je stvarno spektakl... Imali smo super mesta... Pisacu vise o svemu... Jos uvek sam pod utiscima... Moram samo da kazem da sam juce bas dosta mislio na sve vas koje mnogo volim i bilo mi je zao sto niste samnom jer bi moje zadovoljstvo bilo jos milion puta vece...

Volim vas sve!!! Milan

O boze ne mozete da verujete sta se desava... Kucam ovo sa svog radnog mesta sto je strogo zabranjeno... Evo sve drhtim... heheh... ako kazu nesto pravicu se da nisam znao... Ljudi ovde je ludnica.. Evo stojim, radim i spavam.... Vec dva dana radimo na veeeeelikoj konvenciji.. danas je Bus drzao govor... Umiremo od umora jer radimo po 20 sati... Bice parica za Las Vegas... Raspored mi je nemoguc...sad radim bas dosta, u cetvrtak idem u Lake taho na odmor i koncert (beyonce), a sledece nedelje idem u Las Vegas i Grand Kanjon... Za nekih tri nedelje idem u Los Andjeles.... Uh... Pisem vam u petak... Pozzz

Mentalna transformacija

Cesto sam spreman na razne mogucnosti I kalkulisem sa svim mogucim opcijama. Plasim se da se desilo nesto sto nisam zeleo… transformacija u meni po pitanju mnogih stvari… Ovde mi se desilo sve sto je moglo da mi se desi… I iako sam se opirao tome da pomislim da bih mogao da ostanem da zivim u Americi ili bilo gde u inostranstvu sada u mojoj glavi postoji potpuno nova predstava…

Iako sam veoma privrzen svojoj porodici I prijateljima (ovde sam shvatio da je ta bliskost daleko veca nego kod drugih studenata koji su ovde dosli), pocinjem na jednu stranu da stavljam sve prednosti I mane zivota ovde I u Srbiji… Nigde nije med I mleko I toga sam svakako svestan, ali kada pogledam koje mogucnosti se ovde inteligentnim I sposobnim ljudima pruzaju ne mogu na to da ostanem ravnodusan… Jednostavno, mislim da bih ovde u gomili ljudi mogao brzo da se izdvojim…da napredujem na svim nivoima I da se moji kvaliteti cene I vrednuju… Znamo svi kakav je sistrem vrednosti u Srbiji… I sve vise razmisljam da cu se posle svega ovoga tesko sa tim pomiriti… Bukvalno na mom sadasnjem poslu mogao bih jako brzo da napredujem, povisica bi mi bila zagarantovana, a vec nakon godinu nada ovde mogao bih da postanem supervizor ili sl. Mislim I kad bih ostao ovaj posao ne bih hteo da radim… vec bih ciljao na nesto vece…

I sta, sta sad? Vratim se u Srbiju, zavrsim dva ispita I onda trebam da nadjem posao… Vezu nemam ni za leka… Dzaba ti sve, moras da se vratis na 200, 300 eura mesecno… Pa ovde od jedne dvonedeljne plate mozes kola da kupis… a sta drugo da vam pricam… U Srbiji celu platu mogao bih da potrosim na uzinu na poslu I gorivo za kola… Sve je to malo porazavajuce… Mislim da ne budem previse blagonaklon, ovde kada bih ostao stvarno da zivim ne bih stan mogao da placam 200 dolara… Nije bas normalno zauvek deliti dve sobe sa cetvoro ljudi, tako da bi izdvajanja za stanovanje bila dosta veca…

Dosta ljudi me pita da li cu da se vratim sledece godine…. S jedne strane kako uopste da razmisljam o vracanju… Imam 23 godine I ako protracim nekoliko godina na shit poslice u Americi moj CV ce biti nula… Necu u tridesetoj da idem da kupujem sefu burek… S druge strane mozda bi neki internship ili career development program mogao da dodje u obzir… pogotovo sto ce dosta meni dragih stranaca takodje da se vrati…

Ne znam… ali ova mentalna transformacija u naslovu ovog posta odnosi se na sve… Drugacije gledam na sve i trenutno mi se cini da nikada vise necu biti isti… Mozda se varam i sve ovo postane prelivanje iz supljeg u prazno ubrzo kada se vratim kuci…

Ono sto znam da posle ovoga necu dozvoliti da budem prosek srpskog drustva… Uvek sam to I imao u svojoj glavi, ali mislim da ce moja motivacija za postizanje uspeha na raznim poljima u zivotu biti mnogo veca, a sva mentalna nadogradnja u poslednja tri meseca u tome mora da mi pomogne…

p.s. Dosta postova su bili saljivi i neobavezni… a ovaj je cini mi se malo drugaciji... Mislim da ovaj blog ne treba da sluzi preteranom filozofiranju, ali oni koji me bolje znaju, svesni su I moje budalaste strane i one mozda preterano ozbiljne… Oni kojima se vise svidja ona budalasta strana neka ne brinu… ubrzo se vracam sa raznim glupostima koje se ovde desavaju…

e-mail

Sada se obracam svim mojim drugovima u Beogradu... Posto sam iskucao mail Dragani shvatio sam da bi ovakav isti mogao da posaljem svim ljudima koji mi znace, te sam zato odlucio da ga postavim i ovde... Mozda cete iz ovog maila moci da vidite jos jednu stranu mog boravka ovde...

Mail je prvenstveno bio namenjen Dragani i nadam se da se nece ljutiti sto sam ga podelio sa svima vama.

Draganice moja mila nemoj slucajno da mislis da sam te zaboravio, da mi nije stalo i da ne mislim na tebe… Nekako kad pisem blog mislim na sve vas i onda ne znam sta da jos pisem u mailu… U svakom slucaju ipak odlucio sam da ti se ovako javim… Kredit na telefonu vise I ne kupujem jer sve spiskam za kratko vreme (placam sve… I kad ja zovem I kad mene zovu I sl…)…

Kao sto si mogla da procitas malo smo poceli da putujemo… moji cimeri I nisu za neku akciju oko putovanja… Nemam pojma sta im je… da li zbog para ili zbog neceg drugog ni sam ne znam, a ja bih bas da vidim neke stvari dok sam ovde… ovo mi je jedinstvena prilika… do sada sam od svih srba uspeo najvise da ustedim, a opet nista spektakularno… sad imam xxxx dolara u steku I stvarno nisam ni na cemu stedeo… ali valjda ovi I koji zaradjuju vise trose pare na gluposti, cigare, alkohol… pojma nemam… nije mi jasno gde su sve spiskali… upoznao sam dosta ljudi I zblizio se sa nekoliko njih tako da vec sada mislim kako ce mi biti kad zauvek budem morao da se s njima pozdravim… uh… neki poljaci ce vec u novembru doci u beograd, pa opet najverovatnije za novu godinu… a ja cu isto sigurno da putujem u Poljsku…

Lepo je upoznati nove ljude, razmeniti iskustva, upoznati se kroz price kakav je zivot u njihovim zemljama, ali nas niko nije upozorio da verovatno te ljude sa kojima se za ova 4 meseca zblizimo kasnije nikada necemo videti…. A znas mene, malo mi treba da upoznam nove ljude I da proberem sta meni odgovara… a uvek se ponesto nadje…hehe…

Ne znam zasto, ali imam utisak da sam se malo promenio… Samo se nadam da ta promena vama koji me poznajete nece biti negativna… Mislim da sam postao vise liberalan, za akciju, tolerantan, a opet jos vise nego pre bez dlake na jeziku… mozda pod uticajem nekih ljudi koje sam upoznao, a takodje iz iskustva zivljenja sa cetvoro razlicitih ljudi… Na poslu se I zezam I sve, ali opet kazu da izgledam zrelije nego sto imam godina… Kod njih je neobicno kad je neko mlad, a odgovorno shvata posao, kad je vredan I sl…

Za divno cudo sa cimerima se slazem prilicno dobro… Ovde se ljudi kolju, da ne poverujes… ili su dosli zajedno ili su nasli ovde cimere, ali bas ima mnogo ljudi koji mrze svoje cimere… tako da ja na svoje ne mogu da se zalim… Јеdino sto ume da me iznervira kada pojedu sve sto sam kupio ili slicno… Nije to meni problem sto su uzeli, ali taman kad pomislim nesto da pojedem ono toga nema, a niko se ni ne seti da kaze da je uzeo… Ali dobro, ima da zapretim tako da ce za svaku stvar koju pojedu (koriste), a ne prijave secem im po jedan prst…hehehe

Jao onaj park u kom sam bio (Yosemite) tebi bi se sigurno mnogo svideo… bas kad sam bio tamo setio sam se tebe…

Eto ispisah se ja neplanirano mnogo… Ajde posalji mi neke slike sa mora I pisi sta se tu jos desava? Kad vam pocinje ispitni rok? Sta ima sa Vladom? Kad se udajes??? Heheheh

Ljubim te!!! Milan

Lake taho - Yosemite park

Kao sto sam vec najavio, putovao sam u cuveni americki nacionalni park – Yosemite… Posto sam vec iskoristiuo svoj slobodan dan za ovu nedelju u cetvrtak sam morao da nazovem I izmislim da mi se nesto desilo (kao pokvarila mi se kola, a ja u Sacremento-u… to je ovde normalno… I supervizorka je bila u fazonu:”Honey don’t worry…thank you for calling”…tako das am to lagano prebrinuo…

Nego iznajmili smo kola I pokupili ih u osam ujutro… Isao sam sa troje litvanaca I jednim rusom (iz San Peterzburga… lik nikad veci)… Sve sam ja njih upoznao ovde za ova dva meseca I kada su me pozvali da idem ja sam bez mnogo razmisljanja pristao… Dakle drustvo je bilo super… Krenuli smo dakle oko osam I vec nakon sat, dva nasli se kod Lake taho-a… Aleksej (rus) je predlozio da svratimo malo da se brcnemo u void I svi su sa odusevljenjem prihvatili… Ljudi vi ne mozete da zamislite kako je tu lepo… Bili smo na nekom delu jezera koje nije komercijalizovano… Voda izgleda kao na moru, pri tom je kristalno cista, nije slana, a prizori mogu da se porede sa najlepsim mestima na kojima sam ikada bio u zivotu… Perverzija… Mislim da cu tih pola sata pamtiti ceo zivot…

Posle smo nastavili put I ispostavilo se da Yosemite park i nije tako blizu kao sto smo mislili (ili smo mi previse lutali)… Uglavnom glupi ameri su nam 100 puta rekli pogresan put… Ali nema veze, nije bilo nervoze… Bas je bio pravi trip (ne onaj trip, vec onaj drugi…heheh)… Konacno kada smo stigli tamo, oko 3 sata shvatili smo da je taj park toliko ogroman… kao povrsina od Beograda do Novog Sada… Meni su svi, ali svi rekli da je taj park perverzija, nesto najlepse u americi, bla, bla… Mislim, ja volim prirodu, ali stvarno tamo nisam video nista toliko spektakularno sto bih vam posebno naglasio… Stvarno je lepo da odmoris mozak, super je sto se zivotinje ne plase I prolaze pored tebe (jelen, srna…) I neobicne su izglacane planine koje su svuda okolo, ali opet ponavljam nije toliko spektakularno koliko sam zamisljao (mozda ja od svega ocekujem previse)…

U svakom slucaju konacno smo odlucili da se smirimo kod jednog prelepog jezerceta okruzenog ogromnim planinama… Tamo smo jeli, glupirali se, upoznali neke amere I zezali se s njima… I vec negde oko osam navece krenuli kuci…

Da malo skratim pricu, put za Reno smo jedva nasli, a kad smo vec prolazili pored Lake taho-a (u koji sam se zaljubio) u dva posle ponoci svratili smo tamo I jos jednom se okupali u vodi… Dakle perverzija… Mrkli mrak, nigde nikoga, a mi vristimo u Lake taho-u… (iznad nas najlepse zvezdano nebo koje sam ikada video)…

Kuci smo se vratili u pet ujutro… Bio sam umoran kao nikad u zivotu (prethodnu noc sam spavao samo dva sata jer smo slavili Brankov rodjendan), ali I prezadovoljan kako je sve ispalo… Vise se I ne secam da smo lutali u sred noci I da nismo znali gde se do vraga nalazimo… Vazno je samo ono sto je bilo lepo… a za ovih 21 sat bilo je nekoliko ekstremno lepih stvari…

Irma, Gintare, Antare i Aleksej su ekstra likovi… a Alekseja bih poveo kuci u Beograd… Mislim da nikad nisam upoznao takvog lika…

Ali ne brinite, ne bih ja menjao ove neve ljude za vas u Srbiji... Pozdrav za sve!!!

Janet

Konacno docekah day off (slobodan dan)… Jao necu da se zalim jer ima mnogo ljudi koji nemaju posla pa se zbog toga sekiraju, ali sesti dan sam toliko umoran od svega da je to toliko primetno da me ljudi pitaju sta mi je… Cak se I ne osecam toliko katastrofalno, ali valjda izgledam kao da me je poplava izbacila… Jos me ubiju dva dana sa Janet pa sam utorkom na oporavku… Gde cemo sta cemo, opet u Bubingu… samo sto mi se veceras bas nije islo, ali Olja je insistirala jer je ona prosle nedelje isla zbog mene, a I sutra ide za Floridu… Kuku… ne znam sta cu… Selim se kod Poljaka na nedelju dana… U cetvrtak bih trebao da idem u neki nacionalni park Josemiti (Sekvoja something)… Kazu da je fantazija…. Posto su moji cimeri kao mrtvi nap omen ikakvog putovanja ja sam lepo prihvatio ponudu litvanaca s kojima se druzim da idem sa njima… iznajmicemo kola…a ja cu nazvati na posao das am bolestan (to ovde svi rade… ja to nisam koristio ni kada sam stvarno bio bolestan pa je sada dosao red… samo da ne pocrvenim na suncu pa da ne provale da sam bio negde na izletu…)…

Nego da se vratim na Janet, kao sto sam obecao prosli put… Kao sto ste verovatno vec citali Janet je zena sa kojom radim dva dana nedeljno u drugom delu mog odeljenja gde dolaze svi zaposleni iz celog kazina sa svojim kasama (ustvari samo oni koji rade taj posao… ali ima ih dosta… I zato u svakoj prodavnici ili restoranu imam svoje ljude)…

Janet 18 godina zivi sa svojim muzem u motelskoj sobi, a razlog zato sto nema stan jeste taj da nema vremena da ga potrazi… Ponavljam, 18 godina… Kako bih vam relanije docarao Janet (pored slike koju imate) navescu vam nekoliko cinjenica I prica kojima meni Janet ispira ovo malo mozga sto imam:

1. Janet se rano udala jer su joj roditelji bili kreteni… Kasnije su je se skoro odrekli… Cak su je obavestili da joj je majka umrla preko e-mail-a…

2. Ima jednog sina kojeg jako retko vidja, a on zivi prilicno blizu… Ima troje unucadi koje nije videla 3 godine…

3. Imala je psa… ups, ne psa, nego prijatelja (kako ga ona zove) koji je umro prosle godine I za kojim I danas moze da se zaplace… Zvao se Diger I ona misli da njegov duh I dalje zivi u njihovoj motelskoj sobi…pa se sada pita da li bi se I duh preselio ako bi nasla novi stan (to je jedan od razloga sto se ne seli)… Ja sam joj rekao da ce se pas zasigurno preseliti sa njom…(ne zna se ko je gori… ja ili ona).

4. E sad ona ima I macku (koja je jos uvek ziva)… Jednog dana neko joj je doneo dve macke I ona je rekla svom Digeru da izabere koju hoce… Diger je malo pronjuskao macke I onda je rekao:”Hocu ovu”. E sad, Janet je Digera pitala kako hoce da se macka zove… On je razmisljao dva dana I onda rekao (zalajao):”Puf”… ona nije bas najbolje razumela pa je pas otisao do kutije sa papirnim maramicama (na engleskom puf) I ona je shvatila sta joj je on ustvari rekao… Pre toga on je dao sam sebi ime… posto je jednom kopao zemlju I Janet je rekla:”Jesi ti digger (kopac) i on je skocio na nju… posle kada bi god spomenula ime Diger on bi se isto ponasao sto je ustvari znacilo da zeli da se zove Diger…

5. Jednog dana njen sin ju je uzeo u narucje I digao je svojim dvema rukama iznad glave… Vazna cinjenica je da je sin tada imao 8 godina…..

6. Juce su nam se pokvarila vrata na koja zaposleni ulaze I izlaze… Kada bi neko pokusao da izadje morao je nekoliko puta da pomeri kvaku… Janet je pozvala na telefon supervizora I u trenutku kada je podigla slusalicu jedan od zaposlenih uspeo je da otvori vrata… ubrzo Janet je zakljucila da ustvari telefon upravlja vratima I pocela da dize slusalicu svaki put kad neko treba da izadje… Sto je najgore ljudi stvarno posto dva tri puta pokusaju, ona digne slusalicu i oni onda uspeju da otvore… Tad sam stvarno poludeo... Ja joj kazem da pusti slusalicu jer to nema veze s mozgom, ali dzabe... Na kraju tek sam je ubedio da to nije to kada smo bili zauzeti toliko da su neki zapsoleni sami mrdnuli par puta kvaku i normalno supevali da izadju (bez carobne slusalice)...

Mislim ovo su samo 6 stvari I nadam se da ste razumeli ton kojim sam ovo pisao… Da li mozete da zamislite takvog idiota… Ipak, ona mene bas gotivi… I dobra je prema meni… Takodje vazno je da zna da radi svoj posao… Samo na kraju smori kad provalimo da nam fail pedesetak hiljada dolara… Pocne da histerise (ne na mene) I stvara nervozu koja kod mene ostavlja mentalne posledice I unistava milione neurona… tako da na kraju dana trabam psihijatrijsku pomoc…

Ono sto je jos zanimljivo jeste da su ona I Haime (meksikanac s kojim radim jednom nedeljno) raspravljali o meni… rec je o tome da mi predajemo pune kase novca zaposlenima I oni nama posle svoje smene kase vracaju, ali ne sa originalnom sumom… mi tada proveravamo koliko novca ima u kasi I sve treba to da iskucamo, oduzmemo originalnu sumu I vidimo koliko su zaradili… To se salje u racunovodstvo… Znaci imamo desetak suma (za stotke, dvadesetke, desetke,. petice…). Zaposleni moraju nama da donesu vec popununjen papir, ali mi MORAMO sve da proverimo… Ja radim tako da proverim na primer stotke (znaci ako ima 18 stotki to je 1800 dolara) I onda pogledam sta je napisao zaposleni (ako je tacno super, ako je netacno ispravim)… na kraju gledam njihov papir I sve lepo iskucam na kalkuratoru koji izbaci ceo obracun… Znam da sam smorio, ali pazite ovo… Oni su raspravljali kako ja to radim (jer oni rade drugacije… oni sve broje pa onda tek gledaju njihov papir.. pa se cesto desi da nesto nije isto, pa ispravljaju I bla, bla…)… zavrsavammm… Oni su ladno skontali da ja to sve u glavi sabiram I onda na kraju sve to iskucam na kalkulator… To je za njih zadivljujuce I skontali su da sam genijalac jer mogu da zapamtim tolike cifre… EEEeeee pa dajte ubijte me odmah… ipak kad je meni sve to Janet ispricala ja sam glatko izbegao pravo objasnjenje I ostavio ih da se dive (nisam bas toliko glup da sam sebe u njihovim glavama vratim medju “obicne smrtnike”…hehehe)….

Eto, morao sam malo da se ispraznim I sa vama ovo podelim… Barem svaki dan imam novu pricu kojom zasmejavam drustvo…

Pozdrav za sve!!! Milan

p.s. Ipak nemojte da mislite da su svi ovakvi "slucajevi"... Ostali zaposleni su stvarno ok ljudi... Stvarno su svi ok prema meni, a i ja prema njima...

Separatista

E ja napisem post i onda nema interneta da ga postavim… Ok, ja sacuvam da postavim sutra I onda prodje nekoliko dana, a ono sto sam pisao postane skroz budjavo tako da mi glupo da stavim na blog… I opet Jovo nanovo…

Prosle nedelje sam bio bolestan… (hvala bogu sada mi je bolje… Sve to je doprinelo da se unervozim maksimalno… Nesto sam se bio smorio, pa jos neki problemcici sa Oljom… (koje smo izgladili)… Tako da sam morao da se okrenem necem drugom… da povratim malo energiju… Moji poljaci su se preselili u drugi, veci stan u nasoj zgradi tako da sam dosta vremena provodio kod njih… Za to vreme u mom stanu se vecalo I ustanovljeno je sledece:” Milan se separatise od srba, non stop je s poljacima… nesto nije u redu s njim”.... I to su meni oni lepo i saopstili… Tako da sada non stop imamo neke sale o tome koga vise volim i sa kim vise vremena provodim… Naravno ne bih ja menjao moje srbe za poljake (mozda neke…hehee), ali ovi su mi bas interesantni I bas smo se zgotivili… Toliko da vec sada razmisljam kako ce mi biti kad se budemo rastajali… Znamo sigurno da cu ja ici u Lublin (Poljska) kod njih, I da ce oni doci u Beograd… Evo I sad malopre sam dosao od njih… Inace poceli smo da pricamo mesani jezik… Oni razumeju dosta srpskog I ja dosta poljskog, ali naravno prava konverzacija je na engleskom… Najsmesnije je sto su se napalili na srpsku muziku… Ja dodjem kod njih, a ono pici Ceca… Magdina omiljena pesma je “Ne razumem ja” od Lune (ne smejte se), a obozavaju i “Cudo” od Cece… Imamo I nekoliko hrvata u zgradi koji su zabezeknuti tom cinjenicom… (mada I oni seku vene za Sinanom Sakicem)…

Nego ljudi moji, mi smo sinoc imali najbolji provod u zivotu… Ja sam mislio da je meni bilo ekstra, ali danas ko god je bio sa nama iz tog naseg poljsko-srpsko-americkog drustva mi prilazi I sa odusevljenjem prica o tome kako je bilo… Mi smo toliko igrali, skakali I svasta nesto..hehehe… da smo ostali dok nisu poceli skoro da nas isteruju… Potom krenemo sa Brajanovim ludim kolima (sve u Lui Viton dezenu)…. Na kola se nakaci jos cetvoro ljudi… Vristali smo po gradu… Ja ne znam kako neko nije ispao iz kola (neki dzip otvoreni… lluDLo)… Potom after party u stanu… Sreca nisam se bas napio pa sam mogao normalno da funkcionisem nadas na poslu…

Mislim, sta reci, morate doci u Bubinga loudge…Eldorado casino…

Ok. Druga prica… (dosla mi inspiracija)… Jednom prilikom sam pisao o drogi, pa je ta prica izazvala burne reakcije kod meni bliskih ljudi… te sam taj post izbrisao (iako je bio jedan od zanimljivijih)… U svakom slucaju neke ljude je duvanje kostalo posla… posto su nasli drugi posao, ali su pali na testu za drogu… Sta reci… Samo toliko o tome… Ja se I dalje drzim svojih principa (ako je to nekom bitno…hehe)…

I jos nesto… Zamislite jedan nas srbin, Mike (or Milutin) i Feliks (friend iz El Salvadora) se potukli sa nekim amerima u kuhinji restorana u kom svi oni rade (I Olja I Milena…)… Ovi su uleteli u kuhinju I nastala je tuca… Zbog toga preti im I otkaz…. Naravno na njihovom random sastanku pre pocetka smene Olja je protestvovala u fazonu Kalimera:”Ovo je nepravda”… Obrazlozenje supervizora jeste da su tucu mogli da izbegnu (a ne da ih jos I izazivaju).. Show…

Odoh… Sledeci post bi trebao da bude hit… Posveticu ga Jenet s kojom radim dva dana nedeljno… sa sve slikom… E to vam je ludnica…

Pozzzz za sve!!!! Milan

San Francisko 3

Jao boze kako mi nedostajete. Sad bih na aerodrome i za Beograd… Uhvatila me neka opasna nostalgija… ali ajde da ne gusim sa tim… siguran sam da ne zelite to da pisem…

Nego da napisem ja kako je bilo u San Francisku…

Jao ne znam odakle da pocnem… ako ni zbog cega drugog vredelo je sto sam dosao u Ameriku zbog ovog grada… Toliko mi se svidelo da nema tih reci kojim mogu da vam objasnim…

Vec neko vreme planirao sam ja kako cemi i sta cemo… uklapao rasporede I nekih dva, tri dana pred planirani polazak polako vec poceo sve da otpisujem… Neki su odustali zbog para, neki… Uglavnom gde cu, sta cu nego kod poljaka…(obozavam ih)… I gle cuda Davida je pitala Monika da je vozi u San Francisko na aerodrom jer se ona vracala u Poljsku… Naravno da sam predlozio da idemo Olja i ja sa njima… I uspeli smo da se sastavimo i dogovorimo naglavacke za sve… Sa nama je trebala da ide Magda, ali je ona ipak ostala jer se njihov drug bas razaboleo… Magdu je na zalost zamenio Rafal (koga bas i ne mirisem)…

U utorak ujutro oko 6 sati pokupili smo Olju I konacno krenuli (Samo da napomenem da sam ja u ponedeljak bio mrtav bolestan… medjutim nakljukao sam se nekim lekovima I dva dana nisam nista osetio… valjda od sveg uzbudjenja…ali kad sam se vratio opet mi se slosilo)… Ulazak u Kaliforniju I voznja prvih sat, dva neodoljivo podseca na Crnu Goru (ne primorje, vec sve one planine…)… Iskreno putevi nisu nista posebno… prosek…

Stigosmo u San Francisko nakon 4 sata voznje, ispratismo Moniku sa sve suzom u oku I uputismo se u najveci grad u kome sam ikada bio… Sam ulazak u grad traje oko pola sata… Lako smo pronasli centar grada (downtown) jer je sve ispisano na znakovima pored puta tako da I idiot moze da pronadje… Medjutim grad je pun jednosmernih ulica sto je svakako otezavalo nase kretanja… Dejvid je vozio, a Olja je imala jaku zelju da se docepa volana…Konacno smo pronasli garazu, ostavili kola I prepustili se celjustima grada (uh, uh… jeste primetili izrazavanje)… Prvo sto smo primetili jesu ljudi… mnogo ljudi kao u nekoj kosnici… Bas su mi nedostajali ljudi… svi u nekom svom fazonu, doterani, cak bih se usudio da kazem I lepi… Ogromne zgrade, soping centri I prodavnice nisu mogli da nas ostave ravnodusnim… te smo nekoliko sati proveli u razgledanju I naravno kupovanju… Ne mozete da odete u San Francisko, a da vas ne uhvati soping groznica… Vec nakon nekog vremena razdvojili smo se svako na svoju stranu…(pa se nadjemo za sat, dva na nekom mestu)… To mi je bilo najbolje… idem sam gde zelim, kada zelim I mogu da osetim grad na svoj nacin…

Inace klima u San Francisku je potpuno drugacija nego u Renou… Duga je prica, ali ja sam prvo mislio da cemo ostati samo jedan dan pa sam poneo dve kratke majice I jednu sa dugackim rukavima.. Ispostavilo se da bi bilo najbolje da sam spakovao ceo kofer, sa sve jaknom… Medjutim to je bilo razlog da kupim neke super stvari sa dugim rukavima… Ima da pisem peticiju da H&M radnja dodje u Beograd… Inace u San Francisku imaju Zaru istu kao u Beogradu…

Da ne gnjavim vise… posto se smracilo trebalo je da nadjemo mesto za spavanja… Naravno cudesni Dejvid ima poznanika u San Francisku I ovaj mu je preporucio mesto koje nije mnogo skupo, a stvarno je ok… Malo smo lutali dok smog a pronasli, ali je sve ispalo super… Tu noc pokusali smo da pronadjemo neki super provod, ali smo zavrsili u nekom nista posebnom baru…

Sutradan smo se ponovo vratili u centar kako bi kupili ono sto smo hteli, a nismo uspeli… potom smo seli na mali turisticki tramvaj karakteristican za San Francisko (bez vrata… mozes damo da uskocis u njega)… Koji nas je proveo kroz najstrmije ulice na svetu… Ne mozete da verujete… Svi vriste, jer sve izgleda kao provalija… Konacno dosli smo do luke… Posle kafe u mom omiljenom americkom kafeu Starbucks (I za ovo pisem peticiju da dodje u Srbiju… inace ima gap o celoj americi… U Renou ima dva)… usli smo u totalno drugu atmosferu… Ovaj deo grada izgleda kao neki primorski gradic… Sa puno malih sopova u kojima moze da se kupi sve fake (imitacije)… od D&G do Fendia.. Tu je bilo super…. I konacno negde oko 6 popodne krenuli smo kuci… Ustvari to sam ja mislio… Medjutim ovi moji ugledali brodic I napalili se da idemo na okean… Ja nisam bio nesto zainteresovan, ali kad ssam pristao saznali smo da nam treba jos dvoje ljudi da bismo mogli da krenemo… Nakon dva minuta navatao sam dvoje holandjana da nam se pridruze I krenuli smo na put oko alkatraza I ispod Golden bridge-a… Iskustvo je fenomenalno… Uz pogled na ceo grad, buran okean, slikanje, cerekanje, ogromnu hladnocu dosao je kraj nasem putesestviju… Na kraju zalutasmo jer je izlaz iz grada I pronalazak pravog autoputa skoro nemoguc… Posli smo prema San Hoseu sto je potpuno drugi kraj Amerike, ali smo na kraju ipak uspeli da se iskobeljamo jer nam je neki covek objasnio…

Stigosmo u Reno negde oko 2 ujutro…puni utisaka… u nasem stanu jos dva cimera, ponovo sve po starom…. Tipican americki zivot…Ali u glavi ogromo iskustvo I zelja da se ponovo vratim u San Francisko…

San Francisko 2

San Francisco

Evo nekoliko slicica... Uskoro cu detaljno da vam napisem kako je bilo u San Francisku... a bilo je nikad bolje... Pozzzz

come back

Ljudi gde ste mi vi??? Mnogo sam vas se uzeleo? Jel vam nedostajem?

Pazite sta se desilo. Ja sam sam u kuci... ups.. stanu... ups.. sobi... Ne mogu da verujem da sam sam. I trenutno ne mogu da se osevapim koliko mi to prija... Cak o tome nisam ni razmisljao, ali ja stvarno volim ponekad da budem sam... U mojoj kuci uvek mogu da nadjem mesto i budem sam, ali ovde to nije bas tako lako...

No. Ipak se ja vratih da vam pisem ponesto o tome sta se desava ovde u dalekoj Americi... Ne secam se gde sam stao... U svakom slucaju ovih dana bio sam u blagoj panici i neraspolozenju zbog umora koji me je stigao... Radim 6 dana u nedelji, uz sva desavanja ovde plus taj jedan slobodan dan ne osetim jer isplaniram 24 stvari za taj dan plus navece ovdemo u nocni provod i zapijemo se... Sreda je zvanicno najgori dan jer smo svi na oporavku od prethodne veceri (kad kazem svi onda je to otprilike ceo Reno)...

Ali dobro, da ne kukam... Uskoro ce pay check pa ce mi valjda biti lakse... Inace sredom pola studenata zove na posao da kaze da su bolesni jer nisu sposobni za rad...a sve zbog prethodne noci... LuDLo...

U svakom slucaju imamo novosti... Vladimir se seli u drugi stan, a u nas se doseljava Milena... Da ne objasnjavam i suvise komplikujem samo su se zamenili posto Milena ne zeli da ostane sama sa dva momka (jer se Nevenka vraca) zamolilan je Vladimira (koji se sprijateljio sa tom dvojicom) da se zamene... Vladimir je pristao... Meni je svejedno... Mislim da se doseljava neko drugi to ne bih dopustio, ali posto smo se ovde sprijateljili sa Milenom nisam nista rekao... Iako mi i nije bas nesto do promena...

Inace ja sam si pronasao drustvo iza Poljske... Ludi su ko struja... Ludji od mene... Zovu se Magda i David (plus jos jedna cela grupa poljaka koji idu uz njih)... Inace ovde toliko radim na promociji Beograda i Srbije da pola poljaka planira da dodje u Beograd... U njihovim glavama Beograd sada dodje nesto kao Monako... Bas sam bio realistican u opisima, a?

E promenio sam hair style... Isao sam u neki fancy salon... Juce sam isao u kupovinu...i kupio neke stvari, narucio sam i pod... stize do petka... Can’t wait... Kupio sam karte za Beyonce... Idemo ja i Milena...

Sledece nedelje, u utorak idemo u San Francisko... Can’t wait i za to...

Nastavak. Sledece jutro... Sinoc su se svi stvorili u stanu sa sve poljakinjom Anjom koja se muva sa Vladimirom.. Nesto sam se bas bio razbesneo sinoc... Evo Vladimir se sad probudio... Branko nekim cudom danas nije otisao da radi overtime (pasce kisa)...

Survailance

Inace imao sam problemcic na poslu. Zove me jedan dan moja supervizorka Wymmie (obozavamo se)... i isprica mi da je survailance (ljudi koji nas prate preko kamera) zvalo i dalo joj izvestaj o tome sta i kako sam ja radio... Ljudi, oni su meni nasli mali milion gresaka... ladno su me pratili oko 4 sata. Pri tom sve sto sam radio tako su me ucili i svi tako rade... Ja poludeo... Ne vredi ni da vam objasnjavam oko posla sta su nasli kao gresku jer je komplikovano... ali recimo rekli su da sam sedeo (i jesam) i citao magazin... To svi rade kad nema posla... Ko dovraga kupuje svake nedelje Entartainmant weekley... Bas sam se razljutio... Supervizorka opustena... nije mi ni rec rekla... ali sam zato pokrenuo malu lavinu oko toga kako ostali rade posao jer se uspostavilo da su me ucili kako ne treba i da svi rade pogresno...

Ne mogu da se koncentrisem sada... a i ovo je dosta... U svakom slucaju pozdravljam vas sve puno... Citamo se...

Milan

the end

Ovako, ko je procitao prosli post procitao je. Sada ga vise nema. Posto su neki ljudi neke moje komentare doziveli na najkatastrofalniji moguci nacin, a posto ne zelim da zbog mene neko dozivi nervni slom ja vise necu pisati ovaj blog.

Ukoliko se predomislim pocecu da pisem na nekoj drugoj adresi pa cu onima koje interesuje da i dalje citaju poslati link.

Veliki pozdrav za sve!!! Milan

Slike

Evo jos nekoliko slicica... Dobro sam... i vise od toga... Kiss

p.s. Cestitam mom drugu Darku na zavrsetku faksa... Svaka cast!

Odsecen od Evrope

Osecam se kao odsecen od sveta... Telefon mi konstantno govori da biram incorrect number i vec sam poceo da ludim zbog toga... Samo da znate svi koji ste mi slali poruke da ja vama ne mogu da posaljem... Videcu sta se desava sa tim provajderom...
Ovde nema nista posebno novo... Velike su vrucine bas kao i u Beogradu... Sada je tri sata ujutro i bas me nesto bole ledja... Jedva cekam da legnem... Sutra sam slobodan... Danas su devojke uspele da odu na Lake taho, ali mi ostali nismo mogli jer smo radili... Bilo im je super...
Posto nemam inspiraciju bolje da prekinem... Samo da znate da sam dobro. pokusao sam sada da zovem Sombor, ali nikako ne mogu da dobijem... Jasmina ako procitas ovo dok ste jos u Somboru posalji mi broj fiksnog telefona tu posto nisam siguran da biram pravi...
Anci Vucke mi je poslao slike s 5 godina mature... Super ste bili... Ah ta haljina... Cista petica...Ako se ne cujemo lepo se provedi na moru...
Draganice sam tvoje poruke ali kao sto napisah ne mogu da odgovorim... Inace 7.7.07. je bila najveca ludnica od kada sam dosao ovde... Red isped mog cage-a svih osam sati bio je s najmanje 10 ljudi...Svi utripovali da je to srecan dan...

Cujemo se!!! pozdrav za sve! Milan

p.s. Evo jedne slicice jednog dela naseg veselog drustva... (Olja pobegla s posla da bi malo bila s nama)

CAZINO

Hej ljudi evo mene opet... Pola dva ujutro a nigde nikoga... Od cetvoro ljudi s kojima zivim ispada da vidim po dvoje svakog drugog dana... (skoro da je tako)....

Pazite sta slusam:”Napravi mi sina pod svetlima kazina”... Cujem se ja pre neki dan sa Jelenom i kaze ona meni da ima iznenadjenje... Bas sam se razmisljao sta moze da uradi... kad ono stize meni pesma na e-mail sa porukom:“Milane samo za tebe specijalno sam snimila pesmu CAZINO posto sam znala da ides da radis u Reno, uzivaj...“ Kaze da ce doci u Reno da odrzi koncert u Silver legacy-u samo zbog srba koji ovde rade... Mislim stvarno sta reci... Tako da sada imamo himnu: CAZINO (i to jedan poseban miks.... skinite ovde: http://www.sendspace.com/file/v894st )...

Nego veceras sam mnogo srecan... Kuci sam dosao na jednom oblaku... Sve moje kockice su pocele da se slazu i ono sto sam zeleo da postignem na poslu konacno se ostvaruje... Bilo mi je bitno da danas briljiram, a onda sam udario finalni udarac i dobio obecanje da cu od sledece nedelje moci da radim overtime, 6 dana nedeljno itd... Znaci bice mnogo vise parica... Toliko su zadovoljni samnom da cu izgleda biti kandidat za radnika meseca... Nije da se nadam pobedi, ali i te kako mi laska kandidatura... Ma necu vise da pisem... i ovo je previse...

p.s. Znate vi kako sam ja mastovit i prepoznacete koji deo ovde nije tacan... Sve ostalo je ziva istina... Kiss