Kao sto sam vec najavio, putovao sam u cuveni americki nacionalni park – Yosemite… Posto sam vec iskoristiuo svoj slobodan dan za ovu nedelju u cetvrtak sam morao da nazovem I izmislim da mi se nesto desilo (kao pokvarila mi se kola, a ja u Sacremento-u… to je ovde normalno… I supervizorka je bila u fazonu:”Honey don’t worry…thank you for calling”…tako das am to lagano prebrinuo…
Nego iznajmili smo kola I pokupili ih u osam ujutro… Isao sam sa troje litvanaca I jednim rusom (iz San Peterzburga… lik nikad veci)… Sve sam ja njih upoznao ovde za ova dva meseca I kada su me pozvali da idem ja sam bez mnogo razmisljanja pristao… Dakle drustvo je bilo super… Krenuli smo dakle oko osam I vec nakon sat, dva nasli se kod Lake taho-a… Aleksej (rus) je predlozio da svratimo malo da se brcnemo u void I svi su sa odusevljenjem prihvatili… Ljudi vi ne mozete da zamislite kako je tu lepo… Bili smo na nekom delu jezera koje nije komercijalizovano… Voda izgleda kao na moru, pri tom je kristalno cista, nije slana, a prizori mogu da se porede sa najlepsim mestima na kojima sam ikada bio u zivotu… Perverzija… Mislim da cu tih pola sata pamtiti ceo zivot…
Posle smo nastavili put I ispostavilo se da Yosemite park i nije tako blizu kao sto smo mislili (ili smo mi previse lutali)… Uglavnom glupi ameri su nam 100 puta rekli pogresan put… Ali nema veze, nije bilo nervoze… Bas je bio pravi trip (ne onaj trip, vec onaj drugi…heheh)… Konacno kada smo stigli tamo, oko 3 sata shvatili smo da je taj park toliko ogroman… kao povrsina od Beograda do Novog Sada… Meni su svi, ali svi rekli da je taj park perverzija, nesto najlepse u americi, bla, bla… Mislim, ja volim prirodu, ali stvarno tamo nisam video nista toliko spektakularno sto bih vam posebno naglasio… Stvarno je lepo da odmoris mozak, super je sto se zivotinje ne plase I prolaze pored tebe (jelen, srna…) I neobicne su izglacane planine koje su svuda okolo, ali opet ponavljam nije toliko spektakularno koliko sam zamisljao (mozda ja od svega ocekujem previse)…
U svakom slucaju konacno smo odlucili da se smirimo kod jednog prelepog jezerceta okruzenog ogromnim planinama… Tamo smo jeli, glupirali se, upoznali neke amere I zezali se s njima… I vec negde oko osam navece krenuli kuci…
Da malo skratim pricu, put za Reno smo jedva nasli, a kad smo vec prolazili pored Lake taho-a (u koji sam se zaljubio) u dva posle ponoci svratili smo tamo I jos jednom se okupali u vodi… Dakle perverzija… Mrkli mrak, nigde nikoga, a mi vristimo u Lake taho-u… (iznad nas najlepse zvezdano nebo koje sam ikada video)…
Kuci smo se vratili u pet ujutro… Bio sam umoran kao nikad u zivotu (prethodnu noc sam spavao samo dva sata jer smo slavili Brankov rodjendan), ali I prezadovoljan kako je sve ispalo… Vise se I ne secam da smo lutali u sred noci I da nismo znali gde se do vraga nalazimo… Vazno je samo ono sto je bilo lepo… a za ovih 21 sat bilo je nekoliko ekstremno lepih stvari…
Irma, Gintare, Antare i Aleksej su ekstra likovi… a Alekseja bih poveo kuci u Beograd… Mislim da nikad nisam upoznao takvog lika…
Ali ne brinite, ne bih ja menjao ove neve ljude za vas u Srbiji... Pozdrav za sve!!!
No comments:
Post a Comment