San Francisko 3

Jao boze kako mi nedostajete. Sad bih na aerodrome i za Beograd… Uhvatila me neka opasna nostalgija… ali ajde da ne gusim sa tim… siguran sam da ne zelite to da pisem…

Nego da napisem ja kako je bilo u San Francisku…

Jao ne znam odakle da pocnem… ako ni zbog cega drugog vredelo je sto sam dosao u Ameriku zbog ovog grada… Toliko mi se svidelo da nema tih reci kojim mogu da vam objasnim…

Vec neko vreme planirao sam ja kako cemi i sta cemo… uklapao rasporede I nekih dva, tri dana pred planirani polazak polako vec poceo sve da otpisujem… Neki su odustali zbog para, neki… Uglavnom gde cu, sta cu nego kod poljaka…(obozavam ih)… I gle cuda Davida je pitala Monika da je vozi u San Francisko na aerodrom jer se ona vracala u Poljsku… Naravno da sam predlozio da idemo Olja i ja sa njima… I uspeli smo da se sastavimo i dogovorimo naglavacke za sve… Sa nama je trebala da ide Magda, ali je ona ipak ostala jer se njihov drug bas razaboleo… Magdu je na zalost zamenio Rafal (koga bas i ne mirisem)…

U utorak ujutro oko 6 sati pokupili smo Olju I konacno krenuli (Samo da napomenem da sam ja u ponedeljak bio mrtav bolestan… medjutim nakljukao sam se nekim lekovima I dva dana nisam nista osetio… valjda od sveg uzbudjenja…ali kad sam se vratio opet mi se slosilo)… Ulazak u Kaliforniju I voznja prvih sat, dva neodoljivo podseca na Crnu Goru (ne primorje, vec sve one planine…)… Iskreno putevi nisu nista posebno… prosek…

Stigosmo u San Francisko nakon 4 sata voznje, ispratismo Moniku sa sve suzom u oku I uputismo se u najveci grad u kome sam ikada bio… Sam ulazak u grad traje oko pola sata… Lako smo pronasli centar grada (downtown) jer je sve ispisano na znakovima pored puta tako da I idiot moze da pronadje… Medjutim grad je pun jednosmernih ulica sto je svakako otezavalo nase kretanja… Dejvid je vozio, a Olja je imala jaku zelju da se docepa volana…Konacno smo pronasli garazu, ostavili kola I prepustili se celjustima grada (uh, uh… jeste primetili izrazavanje)… Prvo sto smo primetili jesu ljudi… mnogo ljudi kao u nekoj kosnici… Bas su mi nedostajali ljudi… svi u nekom svom fazonu, doterani, cak bih se usudio da kazem I lepi… Ogromne zgrade, soping centri I prodavnice nisu mogli da nas ostave ravnodusnim… te smo nekoliko sati proveli u razgledanju I naravno kupovanju… Ne mozete da odete u San Francisko, a da vas ne uhvati soping groznica… Vec nakon nekog vremena razdvojili smo se svako na svoju stranu…(pa se nadjemo za sat, dva na nekom mestu)… To mi je bilo najbolje… idem sam gde zelim, kada zelim I mogu da osetim grad na svoj nacin…

Inace klima u San Francisku je potpuno drugacija nego u Renou… Duga je prica, ali ja sam prvo mislio da cemo ostati samo jedan dan pa sam poneo dve kratke majice I jednu sa dugackim rukavima.. Ispostavilo se da bi bilo najbolje da sam spakovao ceo kofer, sa sve jaknom… Medjutim to je bilo razlog da kupim neke super stvari sa dugim rukavima… Ima da pisem peticiju da H&M radnja dodje u Beograd… Inace u San Francisku imaju Zaru istu kao u Beogradu…

Da ne gnjavim vise… posto se smracilo trebalo je da nadjemo mesto za spavanja… Naravno cudesni Dejvid ima poznanika u San Francisku I ovaj mu je preporucio mesto koje nije mnogo skupo, a stvarno je ok… Malo smo lutali dok smog a pronasli, ali je sve ispalo super… Tu noc pokusali smo da pronadjemo neki super provod, ali smo zavrsili u nekom nista posebnom baru…

Sutradan smo se ponovo vratili u centar kako bi kupili ono sto smo hteli, a nismo uspeli… potom smo seli na mali turisticki tramvaj karakteristican za San Francisko (bez vrata… mozes damo da uskocis u njega)… Koji nas je proveo kroz najstrmije ulice na svetu… Ne mozete da verujete… Svi vriste, jer sve izgleda kao provalija… Konacno dosli smo do luke… Posle kafe u mom omiljenom americkom kafeu Starbucks (I za ovo pisem peticiju da dodje u Srbiju… inace ima gap o celoj americi… U Renou ima dva)… usli smo u totalno drugu atmosferu… Ovaj deo grada izgleda kao neki primorski gradic… Sa puno malih sopova u kojima moze da se kupi sve fake (imitacije)… od D&G do Fendia.. Tu je bilo super…. I konacno negde oko 6 popodne krenuli smo kuci… Ustvari to sam ja mislio… Medjutim ovi moji ugledali brodic I napalili se da idemo na okean… Ja nisam bio nesto zainteresovan, ali kad ssam pristao saznali smo da nam treba jos dvoje ljudi da bismo mogli da krenemo… Nakon dva minuta navatao sam dvoje holandjana da nam se pridruze I krenuli smo na put oko alkatraza I ispod Golden bridge-a… Iskustvo je fenomenalno… Uz pogled na ceo grad, buran okean, slikanje, cerekanje, ogromnu hladnocu dosao je kraj nasem putesestviju… Na kraju zalutasmo jer je izlaz iz grada I pronalazak pravog autoputa skoro nemoguc… Posli smo prema San Hoseu sto je potpuno drugi kraj Amerike, ali smo na kraju ipak uspeli da se iskobeljamo jer nam je neki covek objasnio…

Stigosmo u Reno negde oko 2 ujutro…puni utisaka… u nasem stanu jos dva cimera, ponovo sve po starom…. Tipican americki zivot…Ali u glavi ogromo iskustvo I zelja da se ponovo vratim u San Francisko…