Zelim da se zahvalim svima vama koji ste pratili ovaj blog i na neki nacin bili deo mog zivota ovih za mene 5 fenomenalnih meseci... Hvala na podrsci i svim vasim komentarima.... takodje hvala na pohvalama za moje pisanje... Zelim da vas pozovem da budete moji prijatelji na my space... to je mozda jedini nacin da ostanemo u nekom kontaktu...
Poceo sam da pisem blog na engleskom na my space... i kao i do sada mozete da koristite sifre koje sam vam na ovom blogu ostavio u jednom od prethodnih postova kako biste pristupili mom my space-u (ako vec nemate svoj)...

Veliki pozdrav za sve!!! Jos jednom HVALA!!!

Milan Maglov

New york

Evo nas u New yorku.... Ludnica... super je, ali smo bili toliko umorni da smo u sred dana morali da odspavamo.... Em sto nismo spavali, em sto smo isplakali more suza i bili emotivno skrhani... Nadamo se spektakularnom danu sutra... Imamo neki problem sa avionskim kartama... nadam se da se vidimo uskoro kako je planirani

Tuga

Ovo je jedan od najtuznijih dana u mom zivotu... Znam da ce neko reci da sam lud i kako uopste to mogu da kazem jer se vracam svojoj kuci, prijateljima i porodici.... ali ovolika tuga nije za podneti... Jednostavno Olja i ja ne zelimo da idemo... ne zelimo da se rastanemo sa "nasim ljudima"... Ne desava se u zivotu cesto da sa nekim ustavis takvu konekciju da mozes da ne mozes da zamislis da vise necete moci da provodite vreme zajedno...
Nemam vremena ni nesto da napisem ovde jer mi je prece sa njima da provedem vreme... Krecem za Nju Jork za sat vremena.... ovo ce da bude najgore....

U Srbiji sam u subotu oko 12 h (podne)... Vidimo se!!! Milan

Povratak

Hej vi tamo... sto ste prestali da me pratite..... spremite se za oluju.... hehehe... vracam se krajem sledece nedelje... NOVA ERA POCINJE....

p.s. Jos jednom ponavljam... ako hocete da vidite gomilu slika mozete da idete na www.myspace.com i onda tamo upisete u ona polja e-mail: milanid05@yahoo.com i pasword:serbia4. A tako ulogovani idite na www.myspace.com/milanserbia i onda ispod moje slike imate pics gde vam se nalaze moji on line albumi sa slikama...

Jao

E sad stvarno nemam pojma nista... ni da li se vracam 16., ni do kada radim, ni da li putujem u New york sam ili sa Oljom ili sa Brankom ili sa Angelom i Matom.... ili idem u San diego sa Joanom... ni da li ostajem da radim duze... ni da li sam normalan... ni sta sam radio sinoc, ni sta cu raditi sutra.....

Novosti

Evo nekih novih momenata... Danas smo bili kod glavne menadzerke human resource u nasem kazinu i konacno odobrila je da radimo do 7. oktobra.... jeeee... prvo sam bio malo pogubljen jer sam u glavi vec zavrsio s poslom, ali ipak je ovo mnogo bolja opcija, pogotovo zbog olje i new yorka... najverovatnije za new york krecemo 12. oktobra, a iz new yorka za srbiju 15. ili 16.

A sto se tice rada u skladistu danas sam imao razgovor za posao tamo... sve u smemu zacin C... nema nista od toga... ali sad me ovde zezaju da sam na razgovor za posao u skladistu isao obucen i pripremljen kao na intervju za poso direktora.... a pogotovo zato sto mi je menadzerka koja me intervjuisala na kraju rekla: "I apload to your edication..." (itd.)

Eto sve i nije ispalo tako lose.... naravno moja supervizorka je srecna sto cu ostati jos nedelju dana i odmah me je stavila na raspored za celu nedelju... (plus za rodjendan sam placen duplo...jejeee)

Pozdrav za sve!!! Vidimo se uskoro...

p.s. 064 broj ne koristim... hvala svima koji se interesuju kad se vracam... Nesto sam zabrinut za moju drugaricu Anu... nikako da je uhvatim (Ana volim te....)

Opusteno

Eh, eh… sta sad napisati, da li poceti… razmisljam vec tri sata… a za to vreme svrljam po netu koji je svake prestupne nedelje iznenadjujuce brz… U svakom slucaju zivot u Reno-u dosao je do tacke kada mi je sve ravno do Kosova… bas kao da je moj grad… Mnogo novosti… U ponedeljak prestajem da radim… Da, da, bila je to novost I za mene… Otisao ja u kupovinu resen da konacno kupim neke poklone (specijalno za sestru)… Zaglavim ti ja s Oljom, ali nikakvu inspiraciju za biranje poklona nisam imao… Ipak inspiraciju za kupovanje za sebe sam I te kako dobio… Malo do Old nave-a, pa kupio jos dva kaisa I nekoliko gluposti… a najveca poslastica je I phone… (smesno je sto smo Olja I ja dosli u apple store napaljeni da kupimo telefon I na kraju se uspostavi da ima samo jedan od 4 GB… od 8 je skuplji I ni ona ni ja nismo hteli taj… na kraju je Olja predlozila da igramo par-nepar kako bi odlucili ko ce da ga kupi… Ja se posteno preznoio… Mrzim te igrice… U svakom slucaju prvi put se uspostavi da smo I ja I ona shvatili da smo pobednici pa smo morali jos jednom I tad sam ja pobedio… strasno.. bas mi bilo glupo… Ipak Olja je vec sledeci dan narucila preko neta…)…. Obozavamo nase pametne I phone (oni trenutno mogu da se koriste samo u USA, ali branko nam je otkljucao pa mozemo da koristimo I u Srbiji…jeejeeee)… E da, kupim ja jos ni manje ni vise nego dva sata (Fossil je ovde prilicno pristupacan)…

Nego posle obimne kupovine… nazove me koleginica s posla (Malgorzata… isto student) i obavesti me da je mojoj supervizorki poslat mail u kom je obavestena da moja radna viza istice 1. oktobra I da ce to biti moj poslednji radni dan… Jao mojoj muci kraja nije bilo… Mislim, hteo sam da radim jos 20 dana… I ajde I da ne radim, mogu da se vratim kuci, ali zbog toga sto niko drugi nije ostao bez posla od mojih cimera svi planovi za New york itd. mi propadose….

Na kraju posle par dana sad vise ni ne razmiljam o gubitku posla… Radio sam 4 meseca po sest dana… Sacuvao ok sumu novca da mogu sad malo I da odmorim… Nisam jos odlucio kad se vracam… Sve zavisi od nekoliko stvari… U ponedeljak cu videti za neki posao u skladistu, ali iskreno nesto mi sad glupo da to radim… videcu jos… Kao sto rekoh, sve zavisi od????

Ono sto me danas jako pogodilo jesu moje kolege na poslu koje su me u jednom trenutku pozvale I predale mi poklon… Bas sam se izgubio… zamalo da zaplacem… Strasno su mi dragi, a I oni mene bas gotive…Svi su mi nesto napisali… A s druge strane Janet I Haime mi isto kupili neko kucence I napisali:”GOOD LUCK ALWAYS WILL MISS YOU”. Ma nemate pojma kako je to… Srce ce mi puci kad budem poceo da se pozdravljam sa ljudima ovde…

Ne znam sta jos napisati… Ovo je najdragocenije iskustvo u mom zivotu… Sta ce se sve izdesavati ovde I koliko cu ostati ja nemam pojma… Mozda vam samo javim da sam se ozenio… Svadbu cemo praviti na leto… hehee

Pozdrav!!! Milan

p.s. Na my space imate dosta slika