Malo slicica

E ljudi gde ste? Sta ima? Vrucina, a? E u ovoj Americi bar ima vetra pa je mnogo izdrzljivije...

Nego prosli post sam postavio neke slicice... Prva koju vidite (dakle odnosi se na prosli post je slika naseg hotela-kazina u kom radimo... mnogo je lep spolja). Na drugoj slici vidi se jedan od ulaza u nas kazino, na trecoj veliki natpis u centru grada, a na cetvrtoj na cetvrtoj je neki kreten)....

E ovaj put postavljam nove slike... Pa zar ne primecujete... Ja kupio fotoaparat... Sony, super je... I Olja kupila isti samo druge boje... Tako da sada mozete da vidite gospodina Kemisa isred svog “kaveza”, zgradu u kojoj zivimo, sta jedemo (znam koga ovo interesuje pa zato postavljam... izgleda mnogo fast ali nije uvek tako... kao sto sam rekao mozemo da narucimo pecenu prepelicu i oni nam naprave u kazinu... vec smo naucili da uredno ostavljamo baksis i kuvarima), onda sam danas slikao jednu (ali samo jednu) od fioka sa novcem na poslu (nekako sam iskrijumcario fotoaparat i uspeo to da uradim... ne vidi se bas dobro.... tresle su mi se ruke jer sam mislio da ce survailance da dodje i da me uhapsi jer slikam novac... hehe) i na kraju slika jednog (ali samo jednog) dela glavnog “kaveza” u kazinu gde radim (to je na primer moje radno mesto)...

Odoh da spavam... Pozdravljam vas sve, a posebno moju sestru na koju sam ponosan do neba jer je dala uslov za drugu godinu na ekonomskom.... i da, moram da pozdravim moju Anci od koje nikako da mi stigne mail koji iscekujem sto godina. Poseban pozdrav za Draganu kojoj nikako da odgovorim na mail (mislim na tebe... nemoj da se ljutis).

Pozdrav i za ekipu sa Pevca i Labuda (samo da znate da cekam izvestaj sa 5 godina mature)...

Caos!!! Milan

Eh ti ameri

Evo mene opet. Zamislite Branko pravi pomfrit (naravno onaj smrznuti)... Svasta se ovde desava... Neke stvari ne smem ni da pisem zbog privatnosti mojih cimera... Eh samo da znate... Hehiheihi...

Nego, moram da napisem da nikada o sebi nisam razmisaljao kao o nekom ko dobro pise, odnosno nikada mi nisu padale na um ideje koje mi sada mnogi ljudi predlazu, a vezano za pisanje... Hvala svima na pohvalama, ali ako bi o sebi poceo da razmisljam na taj nacin verovatno bih poceo da pisem sve izvestacenije... Ne zelim da padnem u taj trip....

Kad sam kod padanja u trip na poslu cu stvarno pasti u trip da sam fucking genijalac... Stvarno mi dodje da na pohvale mojih co-worker-a (majko zaboravio sam srpski) odgovorim:”Ama nisam toliko dobar, ljudi oladite vise”... Ja vise ne znam da li su to njihove tehnike motivacije ili oni stvarno toliko smatraju da ja odlicno radim posao... Ove cele nedelje na poslu proveo sam sa Dzenet. Samo par cinjenica o Dzenet :

1. Voli da kopa po djubru, odnosno kontejnerima, gde kako ona kaze moze svega da se nadje
2. Zivi sa nepokretnim covekom vec 17 godina u motelu u jednoj maloj sobici. Ima pare za veci stan, ali ona tvrdi da nema vremena da ga potrazi (ponavljam, 17 godina)
3. Muz iako zavisi od nje nije dobar prema njoj... sikanira je i maltretira
4. Ima sina i cetvoro unucadi koje vidja jednom godisnje, a zive relativno blizu
5. Kad joj pukne nokat ona ga zalepi selotejpom (sada ima nekih 6 nokata zalepljenih)
6. Oblaci se kao kaubojka
7. Cesto prica sama sa sobom tipa : « Dzenet, kako si glupa »

E pa vidite kako mi je bilo... Sreca moja sto me je zgotivila 1000 posto... Da nije tako vec bi me ogovaralo celo moje odeljenje jer kad Dzenet pocne nekog da ogovara to za 24 sata sazna ceo kazino...

Ok. Dosta o Dzenet. Hocu da vam napisem nekoliko stvari o amerikancima. Dakle od kada smo dosli ovde pokusavao sam da ih „provalim“ i moje misljenje je variralo... Sada je proslo vise od 20 dana i upoznao sam dovoljno amerikanaca da bih mogao da donesem svoj sud. Ne tyvrdim da se to nece promeniti, ali i u prici sa ostalim srbima ovde u Rino-u ja sam zakljucio sledece:

1. Amerikanci su jedna bolesna nacija, mentalno i fizicki... Ok, mozda mi ovde imamo takav utisak o fizickoj osakacenosti i invaliditetu zato sto ima dosta starih ljudi u ovom gradu. Ali sta znaci ovo drugo?

2. Evo odgovora na prvo pitanje. Ovde ima ogroman broj devojaka koje imaju vanbracnu decu veoma, veoma mlade... Nije nikakav, ali nikakav problem roditi dete bez podrske oca. Nije ni cudno sto su neke stvari ovde prisutne kojima sam se cudio, kao sto je na primer oduzimanje dece zbog loseg staranja... Sem sto ih radjaju jako mlade, te majke se stvarno ne brinu o njima kako treba, a nisu retka izivljavanja nad decom, ubistva dece, stavljanja deteta u mikrotalasnu pec i sl.

3. Nije cudno sto su zene nekim zakonima zasticene jer su ovde cesta maltretiranja cak i danas. To sam za ovih 20 dana licno cuo nekoliko puta.

4. Nadovezujem se na prethodno. Oni se ne libe nista da pricaju i nije ih sramota svima da kazu da ih je decko udario ili da ih muz psihicki maltretira. Meni su vec moje dve koleginice to rekle. Dzesika koja radi samnom je pre neki dan saznala da je trudna (moje godiste). Decko ju je udario kad je to saznao i on nece da zna za to dete.. Pri tom i njegova druga devojka je trudna... E takvih prica je mnogo... Pre neki dan sam upoznao devojku koja ima 16 godina, a dete je rodila sa 14, a tek koliko je mladih zena koje imaju vec odraslu decu... (za koje prvo pomislim da su tu negde moje godiste)... ovde nije nikakav problem pricati kako si imao problem sa alkoholom i sl. Znaci odmah pri prvom susretu u stanju su sve da ispricaju i da iznesu sav svoj prljavi vec... U neku ruku to moze da bude pozitivno jer bar nisu licemerni....

5. Ja sam uvek ucen da se ovde ne postavljaju licna pitanja. E pa opsti zakljucak svih nas je da je to obicna glupost. Mene je 10 ljudi vec pitalo kolika mi je plata, koliko placam stan, s kim zivim i slicno... Dakle u potpunosti razlicito nego sto sam mislio...

6. Inace oni utisci o ruznoci i dalje stoje, ali sam sada imao priliku da vidim njihove mlade ljude kada izlaze vikendom i moram da primetim da se ne razlikuju toliko od nas. Ne mogu da kazem, umeju i da se srede i nisu toliko debeli...Sta im se kasnije desava nisam siguran...

Eto nekoliko stvari... Ima toga jos... Verovtno cu neki sledeci put izvuci i sve pozitivno sto na svu srecu postoji ovde... Za sada jaci utisak na mene ostavlja ovo negativno sto sam napisao, ali kao sto sam napisao ima jos mnogo vremena da promenim svoje misljenje... Cujemo se!!!

Pozdrav za sve!!!

Americka pijanka

Ovih dana net nam je nesto u nasoj “kancelariji” trokirao...a o je bio dovoljan razlog da Branko sprovede mukotpne pretrage i dugotrajne prijave kako bismo dobili svoj bezicni net astronomske brzine... Trenutno cekamo, a do tada jos uspevamo da ukrademo ovaj iz zgrade...

Ove nedelje sam na drugom treningu... Cini mi se da sam o tome vec pisao... To je deo u koji se slivaju sve kase zaposlenih i milion drugih gluposti, a brojka sa kojom baratamo je oko 700 hiljada dolara... Ljudi vi ne mozete da verujete u sta sam se ja pretvorio... Samo da vidite kako baratam digitronom sve bi vam bilo jasno... (prsti se krecu brzinom svetlosti...heheheh)... I to ja, koji sam uvek mislio da u zivotu ne zelim da radim nista sa brojevima sto prelazi cifru od 100...

PIJANKA
Nego, iz nekog razloga (valjda sto je ulaz tada besplatan) svi studenti (a i rezidenti) masovno izlaze u jednu diskoteku utorkom... Zavrsim ja posao u utorak oko 11, krenem kuci i sretnem Olju i Borisa koju su krenuli u provod... Nagovore oni mene da ne idem kuci da se presvlacim (Olja mi je cak ponela i licnu kartu) i zavrsimo mi tu u nekom klubu Rumbullion, a posle u diskoteci Bubinga... Malo po malo napijemo se mi kao letve... Znaci osecam da bi pola mojih prijatelja platili kartu od 20 dolara samo da me vide pijanog... Muzika bas kakvu volim, igranje, vatacina... Ma ne smem ni da pisem... Provod koji sigurno necu zaboraviti... Pridruzi se nama i Aleksandar (bosanac, Borisov cimer), a kasnije i Oljina drugarica Rein i drug Feliks s njenog posla... Pri tom Aleksandar navali na Rejn i celo vece je moli da ga poljubi... Na kraju ispostavi se da je Rejn musko (mozda sam to vec negde i napisao jer sam ja to preko Olje znao)... Ona je sa Filipina i stvarno lici na zensko (inace Aleksandar je sutradan hteo da nas pobije zato sto mu nismo rekli)... Posle smo bili u jos nekom klubu sa Feliksom, Kimom i Rejn... Tu sam se malo otreznio... I na kraju smo se Olja i ja jedva dogegali kuci...

Sutradan na poslu je bilo mucenje... Pri tom imam i novog trenera Dzenet (zenu muskarca) koja nije prestajala s pricom i svojim krupnim glasom pravila je ceo dan kartere u mom mozgu...

Dobio sam prvi cek...za prvih nedelju dana... i to je otprilike to... za sada... Pisacu vam sledeci put jos o amerima... Nisu uopste onakvi kakvi sam mislio da su i kako su nas uvek ucili da je ovde...

Radujte se

Evo ja skinuo s neta narodnjake... Kladim se da sam upuceniji u muziku u Srbiji nego vi sto ste tamo... Hehehe.. Olja mi kritikuje muzicki ukus... Kaze da ne moze da poveze mene i ovo sto slusam... To mi kaze ona koja sece vene za Acom Lukasom i zna svaku narodnu od "jutro je" do "manta manta".... pri tom ona slusa "elektro"... Morao sam malo da je isprozivam... Ali volimo se mnogo... Resili smo da se uzmemo ako do tridesete ne nadjemo nikoga... heheeh... Kad bi se sparili nasa deca bi bili marsovci na zemlji...
Juce nas je Oljin kolega Dejvid (po prirodi homoseksualac... bivsi drag queen) pozvao na baby shower koji on uskoro priprema za njegovu prijateljicu... Posto nemamo prijatelje amere odazvacemo se pa i na ovo...

Nego bas kazem Olji sto je lepa ova reka pored koje upravo setamo (u mojoj masti)... Mislim sta god da se dogovorimo propadne zato sto se nekom spava... Evo opet Olja ispada iz kupatila i kaze:"Nikad jaci covek, a nikad gori muzicki ukus" (peva Nina Badric neku novu pesmu)... a posle toga:"Pusti Cecu ko boga te molim"...

Joj stalno prekidam misao... Ono sto sam hteo da napisem jeste da sam primetio da moji malo negativno gledaju na moja iskustva ovde... odnosno na sve sto se desava ovde (a ja vam pisem)...
Moram da svima prenesem da je meni ovde dobro. To sto ne bih ziveo ovde je sasvim druga stvar. Ovde se suocavam sa problemima i fenomenalnim stvarima koje bi mogle da mi se dese i u Beogradu... ali ovde se desavaju u sredini koja je multinacionalna, koja nije "moja".... U svemu tome meni je jako vazno da sam sam sebi dokazao da mogu da se snadjem i prilagodim u najrazlicitijim situacijama... sto je ogromno iskustvo (pri tom mi smo ovde samo 20 dana)... Osecam se mnogo sigurnije da mogu da postignem ono sto zelim, mogu da uporedim sebe i druge mlade ljude koji su ovde dosli.... Zivim sa cetvoro ljudi sto je takodje dragoceno iskustvo koje svako treba da dozivi... Zadovoljan sam svojim engleskim i osecam da napredujem iz dana u dan... Nalazim se na drugom kraju planete od mesta koje je "moje" i prirodno je da mi nekada nedostaje moja porodica i prijatelji, ali svima na kraju porucujem da se raduju zbog mene (oni koji me ne vole mogu slobodno da zavide) jer cu se vratiti jos bolji i volecu vas jos vise...

Vas Milan

I'm better

Eto juce sam malo kukao, ali danas je sve vec bolje... Danas sam bio u "zemlji cuda" zvanoj Ross... Koliko jeftine robeeeee... Potrosio sam 70 dolara i odmah mi nesto bilo lakse. Hehehehhe... a kupio tri majice, kosulju i pantalone... (sve tipa Zara i sl.)...Taman ono sto dobijem nedeljno za baksis odlucio sam da potrosim na robu i razne druge stvarcice... U nedelju kupicu digitalni fotoaparat... Branko ima svoj, ali svejedno sam planirao da ga kupim pa sto pre to bolje... E tada mozete da ocekujete slike svakog mog koraka.. mog "kaveza", mene u uniformi ... zovu me Kemis..ehhe... (inace moram da se pohvalim da moj kazino ima ubedljivo najveci i najlepsi "kavez")... U samom centru kazina nalazi se ogromna skalamerija koja predstavlja masinu na rudniku (ne znam kako to bas da objasnim... slikacu), a ispod nje se nalazi moje radno mesto... Znaci simbolicno rudnik ispod kojeg su pare... Kapirate.. dobra fora...
Danas je dosao i Vladimir... Sad nas je petoro u stanu, ali jos uvek je ono:"kad celjad nisu besna, kuca nije tesna"...(u sto mi dobro idu poslovice)...
Juce sam dobio od jednog coveka 100 dolara baksis i dusa me zabolela kad sam morao da ih stavim u zajednicku kutiju... Inace ja dobijam najvise baaksisa jer sam najmladji i malo pricam sa njima, ovo ono, sto kazu small talk....
I tako... To je to... Hvala mojima koji su mi poslali slatkise koje volim...

Pozdrav za sve!!! Milan

Been there, done that...

Jao sto sam ljut. Znate ono:"Been there, done that"... E pa tako vam je to... Imam osecaj da bih sada mogao da krenem za Beograd... Jedino bi mi bilo zao sto nisam otisao u New york...
Iako su ovde neke stvari razlicite nista to nije spektakularno da bi me privuklo da ostanem ovde... Boze me sacuvaj... Pu, pu, pu... Verovatno ovde zele da ostanu ljudi koji ne zive dobro u Srbiji... ali ja moju kucu i moju Sremcicu ne bih menjao ni za penthaus u Las vegasu...
Ali dobro, da ne preterujem... Najvise me iynervirao posao... Ljudi ovo je stvarno tesko... Bez sumnje sam siguran da cu jedino ja moci ovaj posao da stavim u CV... Znaci ja radim u potpunosti bankarski posao pa i vise... Kesiram za Western union, radim sa kreditnim karticama, licnim cekovima, kompaniskim cekovima, provere stanja.... Kada sam na kursu poslovnog engleskog ucio sta je balans sheet nikada nisam mislio da cu to stvarno i koristiti ..Verovatno bi ovaj posao volela da radi moja Anci... Dakle mislim da cu moci da radim u bilo kojoj banci u Beogradu... Nego razbesneo sam se sto sam danas bio 15 dolara short (nekom sam verovatno dao vise)... To po njima nije nista i cak su mi cestitali posto sam danas sve prvi put radio sam.... ali meni je bilo kao da je kraj sveta... Kad sam video 29985 pao mi mrak na oci... Stres zivi... Poslednjih sat vremena zaboli me glava od tolikog koncentrisanja... I jos sledece nedelje radim nesto skroz drugo (drugi trening)... Ko da me spremaju za supervizora....
Mislim morao sam malo da se iskukam... ali o ovom samo mislim ono: Sto te ne ubije, samo te ojaca...

Ovih dana nema nista posebno novo... Juce je dosla Branka... To je jos jedan sok. Zamislite, devojka je dosla, ima ugovor kao i svi mi i oni joj kazu da nemaju posao za nju... Strasno... Sad je u frci i ne zna sta da radi... Svi pokusavamo da joj pomognemo da pronadje nesto... Ma ludilo... Ovi ljudi nisu normalni...

Jao da. Zaboravio sam da li sam vam pisao o opomeni koju smo dobili od Mendi (zaposlena u nasoj zgradi) zbog toga sto smo se svadjali s njom oko stana... I ajde izgladili smo isto... ali danas je Olja opet posizela i opsovala je oko neke gluposti (zatom sto nije radio lift, a mi cekali ispred s kesama iz prodavnice, a mendi je znala da ne radi, a nista nije rekla...blabla)... Mendi je popizdela skroz... tako da sam naterao Olju da se izvine kako nas nebi isterali iz zgrade... jos nam samo to fali... Na kraju je ova prihvatila izvinjenje...
Odoh da spavam... Sad je ovde 4:27 ujutro... nemam pojma ni sta sam pisao... ne zamerite ako ima raznih nelogicnosti

Pozdrav za sve!
Milan

Evo bas ovako kao Branko sada i ja kuckam ovaj post... On je provalio foru... samo sto smo sada kancelariju napravili u drugom hodniku koji je istovremeno i orman....Heeheheh...ma ludnica...ali nama super... kad god hocemo mozemo da ga koristimo...
Kod vas je sada jutro, a ovde 23:18h... Branko i Olja rade, a meni slobodan dan... Inace danas nas je Branko iznenadio sa doruckom (valjda da se iskupi sto je sinoc pojeo svu hranu u stanu....hehhe... ili da proba tiganj koji je samo on hteo da kupi...
Konacno sam odlucio da ga osisam... Sve sam izbegavao pa kad je konacno rekao da ce ici da plati kod frizera bilo mi bezveze...pored mene zivog... Super mu je ispalo... A tu se i Olja nasla da joj skratim „vrhove“... Tako da smo sve zadlakavili...

Inace moram da vam napisem i nekoliko sitnica koje sam ovde primetio...

TV
Ljudi vi ne mozete da verujete... Ove imamo skoro preko 60 tv kanala... Skoro na svakom od njih glavna vest je Pariz Hilton... Znaci od ispracaja u zatvor, izlaska, ponovnog povratka, njenog plakanja, koju cetkicu za zube ce imati u celiji, sta je porucila iz zatvora...

Druga glavna vest je Lindzi Lohan... Od voznje u pijanom stanju, njene mame, rehabilitacije... Tu je negde i Nikol Rici i Britni Spirs... Cela Amerika prica o ove 4 devojke... Potom, ovde su optereceni reality programima... E sad, pored onih koje mi imamo ove su super popularni programi gde debele ljude vode u neke kampove i tamo ostaju 100 dana i takmice se ko ce vise smrsati... Cak imaju i takav program sa poznatim ljudima... Svaki drugi program debeli staju na neke velike digitalne vage... Strasno...

SEMAFORI
Ovde na skoro svakom semaforu moras da pritisnes neko dugme da bi tek onda sacekao da se tebi ukljuci zeleno (odnosno ovde belo svetlo)... Inace kao sto sam vec pisao ovde svi imaju kola pa se nekada zezamo da nekim pesackim prolazom godinama pre nas nije presao pesak...

WC solja
Mozda ce nekom biti smesno, ali interesantno mi je da su ovde WC solje pune vode.... Mislim nije bas do vrha, ali prilicno su pune... Kad pustis vodu onda se cela isprazni i ponovo napuni....

KLIMA UREDJAJI
Ovde nema , prostorije, prevoznog sredstva... koje nema klimu... To je nesto sto se podrazumeva... E sad, mozete misliti kako je nama sa dobro poznatom (samo nama) sprskom bolescu « promajom »...

Reno po podacima lokalnog stanovnistva ima oko 400 000 stanovnika i u konstantnom je razvoju, odnosno porastu stanovnistva... Ljudi se ovde najvise doseljavaju iz Kalifornije zbog jeftinijeg zivota i to cesto posto se penzionisu... Takodje doseljavaju se i zato sto je grad prilicno siguran za zivot...

Inace zanimljivo je sto smo Reno svi razlicito doziveli... Branko koji je dosao sa Dorcola ovo naziva Mrcajevcima, Olja je u tripu od geta i sl. Meni je grad sasvim ok... Prilicno je urban, ima sve sto je potrebno za zivot, nije mali, a nije previse velik, lokacija je ok jer nam je prilicno blizu cela Kalifornija... Mislim Beograd je Beograd, ali Reno je sasvim ok.

Odoh... Googlujem malo o Filipinima (posto ih na poslu ima mali milion odatle pa da se malo edukujem)...

Pozdrav za sve !

Milan

p.s. 30. avgusta idemo na koncert Beyonce (veoma je blizu.. U Lake Taho)... Mislim ja idem sigurno, a mislim da ce i ovi moji... Nemojte mi previse zavideti...hehehe

Nas stan

Evo nekoliko slicica... Zakljucili smo svi da imamo osecaj kao da se polako skucavamo... Svi smo kupili po nekoliko stvarcica samo za stan... (za neke cak i znamo da necemo moci da ih ponesemo u Srbiju)... Sve postaje mnogo bolje...

slobodan dan

Prvi slobodan dan. Probudim se, Branko cuci na podu u hodniku ispred vrata... What??? Zamislite pronasao je internet (hvata signal iz glavne kancelarije)... Njemu sada sve lepo... Vec je poceo nesto da skida s neta...
Vec 4 dana radim (od toga 3 dana na kao cashier)... dobio sam raspored i za sledecu nedelju i vidim da mi i dalje tece trening... Pitam ja Pepita dokle cu vise da budem na treningu, a on kao:"Uh pa mi treniramo studente i po mesec dana"... Jeeee... Osecam se kao retard... Posto mi nije uopste jasno zasto onda uopste uzimaju studente kada im je lakse da treniraju domace koji ce im ostati godinu i vise raspitao sam se i saznao da moraju da ih prime po zakonu... Dakle, ja sam zamorce u "kavezu" (svake godine po jedno)...
Inace Pepito je super, a i ostale kolege... Zezaju se matorci samo tako... Zamislite juce zvoni telefon, supervizor se javi i dodje do jednog kolege i kaze: "Survailance je pratilo preko kamera kako radis i zakljucili su da moras vise da se smejes kada usluzujes ljude"... Hahahaahh... Umro sam od smeha, pa smo ga ceo dan zezali za to...
Posto sam pravio greske u brojanju cipova (donesu ti milion razlicitih i ti treba za cas da prebrojis i to po nekim pravilima kako bi kamera mogla sve dobro da vidi) juce sam vezbao kao lud... Dok god nije bilo ljudi ja sam sa Pepitom sam sebi zadavao gomile cipova koje bih brojao i onda bi Pepito to odobrio... On pao u nesvest od odusevljenja sto sam tako uporan...Vau... Pa je vec smanjio onaj mesec dana treninga na dve nedelje (mora da sam napredan)...
Evo tera me Den iz kancelarije gde koristimo net... (malopre je bez blama pevao neku pesmu)...
Idemo danas u Wall mart...
Pisite sta se kod vas desava...
Pozzzzzz! Milan

Jao mama mija

Evo posto sam ionako hteo da napisem neke stvari, a videh mail od moje sestre i mame odgovoricu ovde i njima, a i vama (kako ne bih pisao dva puta).
Pazite. Mi od kada smo dosli nismo prali ves. Znaci sve sto smo imali smo iznosali i sada bi bilo malo previse da pocnemo da nosimo one iste carape ponovo... Tako da sam se ja suocio sa pranjem vesa... Inace imamo ves masinu na spratu, ali za nekoliko majica i carapa bas i nije... Pri tom ne znam sta smem, a sta ne smem da mesam... Strasno...
Dakle mama treba da odgovori na sledeca pitanja:
Sta smem da mesam sa cim... Jel smeju da idu sve majice zajedno u masinu... sta sa carapama (ja ih perem rucno, a one i dalje prljave...al dobro, vazno da ne smrde...hehehe)... Znaci mama na mail napisi sve o pranju vesa... rucnom i masinskom...

Evo jos odgovora. U stanu imamo frizider, mikrotalasnu, dve ringle, sto i stolice, televizor, telefon (sa besplatnim lokalnim pozivima), jedan king sajz krevet (za dvoje) i jos 3 posebna kreveta..., dva kupatila... U sobu smo stavili 4 kreveta, a jedan u boravak (na kom spava Branko samo da bi mogao da ide na internet kad god hoce), ali Olja i ja odlucili smo da i taj krevet strpamo u sobu jer kad Branko spava mi moramo da se sunjamo po boravku...
Na spratu kao sto sam rekao ima prostorija za pranje vesa (ubacis dolar i ona opere... valjda... nisam jos probao) i ima masina za susenje vesa... Takodje imamo i teretanu... E da, nemamo peglu... Videcemo nesto da smislimo za to...

Mama pita kad ustajem... Jao pa kad mi se cefne.... Zavisi kada radim... Inace sam sam dobio neku nezgodnu smenu od 6 popodne do 2 ujutro... Sinoc mi je bas tesko palo da radim... Noge me bas bole... Imamo sat vremena pauze i bilo bi super kada bismo mogli to da podelimo na dva puta po pola sata, ali ne moze....
U kazinu imamo jedan obrok i to fenomenalan... Ima svega i svacega... Dodjes i kazes sta hoces i oni ti sipaju... Da ne nabrajam sve, ali ima cak i sladoled, poslastice, voce, supe... a za drugi obrok se sami snalazimo... Prvo smo jeli sve i svasta (uglavnom neko smece), ali sada cemo ici u veliku kupovinu pa cemo si sami spremati... ima dosta gotovih jela koje mogu da se stave u mikrotalasnu i to je to...

Inace moja mama je porucila Olji i Branku da kod podele poslova ja treba da perem WC solju... Kako mama kaze... Inace mama se interesovala da li spremam svoj krevet... (ni sada na to nije mogla da zaboravi)... Moracu da slikam svoj krevet svaki dan da dostavim dokaze... Koliko sam uredan pitaj Olju i Branka...

I da. Mama se cudi sto imamo samo boravak i jednu sobu... Pa sta sad da radimo... Moj ceo boravak je veci od ovog stana... Ustvari ovako... Ceo stan nam je kao moje dve sobe pa plus jos dva kupatila i dva hodnika (sto i nije tako lose)...

Odgovor za Branku: Ponesi posteljinu, neke papuce za kucu... Ne dolazi ovde bez udobnih cipela za rad, ako bi ponela peglu svi bismo ti bili zahvalni... Olja ima fen... Ja cu videti da se dogovorim sa mojima pa ako ti budes mogla da se nadjes sa mojom sestrom da po tebi posalje nekoliko sitnica (ali stvarno sitnica)... Cucemo se za to...

Eto... Toliko price o mami... Ne znam koga ce ovo zanimati sem nje... Ja sam pravi mamin sin... I onako me Olja proziva da sam pored 10 bozjih zapovesti izmislio jos 12... Jedna od njih bi verovatno bila:"Budi mamin sin"... Hehehhe

Ajde caos svima...

p.s. Jao da. Zaboravio sam da vam napisem da mi se trener na poslu zove Pepito...hahahahaha

Krenulo je

Juce sam brzinski poceo da radim... Jao da mi vidite uniformu... moracu da se slikam pa da vam posaljem... A da vidite Olju... sa keceljom... (evo vec se buni sto sam to napisao)... u svakom slucaju suocio sam se sa svojim Kavezom (tako oni zovu centralnu menjacnicu u kazinu jer je zasticena sipkama kao u kavezu... i to zlatnim)... Kad sam juce video sav onaj novac zavrtelo mi se u glavi... Dakle ne znam za vas, ali ja cu naredna cetiri meseca svaki dan biti na poslu sa najmanje milion dolara oko sebe...(e bar da su u dzepu)... Pri tom glavna stvar mi je da sabiran, mnozim, oduzimam, brojim pare, menjam i slicno... oni koji znaju moje matematicke vestine znaju kako mi je, ali osecam da je ovo neka sudbina... Ako sada ne naucim da sabiram necu nikad...heheheh...
branko je juce takodje poceo da radi... on po ceo dan menja sijalice. Juce je promenio 60 i ruke su mu otpale... ima nekoliko kolega (sve razvedeni ili bivsi alkoholicari) zbog kojih je da bi se "uklopio" morao da propusi (eh ti tinejdzerski dani.... mislili smo da su iza nas)...
Inace upoznali smo jos dvoje srba iz Beograda Nenada i Ivanu (super su... oni su momak i devojka), ali oni su skroz smoreni sa svime sto nam se desava pa su poceli da piju bensedine, a prva svadja im se desila ovih dana... Neki su posudjivali bensedine od njih da se malo smire.... Ja se jos uvek drzim...Heheheh
Uselili smo se u onaj manji stan... Sta je tu je. Pri tom i Olja se pozvadjala sa Mendi pa smo dobili pismo u sobu da ne smemo da se tako ponasamo prema osoblju... ponecu u Srbiju da vidite... LuDlo...
Ispada da su ovde najbolji latinosi (od dilera droge do radnika u garderobi)...
svi nas pitaju odakle smo... (iako pise na karticama koje moramo da nosimo)... 99 procenata ne zna za Srbiju.... Postoji nekoliko opcija... da smo deo Poljske, deo Rusije, itd. Ispada da smo po ceo dan ambasadori koji govore o svojoj zemlji. Inace neki ne znaju da postoji Evropska unija, niti sta je to ustvari.... Mi smo za njih izmislili kulturu, inteligenciju....

I tako. To vam je otprilike to. Posto neki dobijaju napade sto se ne javljam... samo da jos jednom ponovim da nismo zaboravili na sve vas, ali nemamo uopste vremena. Narucili smo internet u sobu (verovatno cemo ga dobiti u narednih nedelju dana, ali opet ovde nista nije sigurno... bas kao kod nas). Najvise zbog Branka koji krizira vec danima... Njemu bi bilo svejedno da zivi i u podrumu i da spava na podu samo da ima internet... To mu je jedini problem od kada je dosao... Kao sto on kaze "rak rana"...

Ajde caos svima... Idem sad da kupim jastuk i neko cebe... Pozdrav za sve!!! Milan

p.s. Ako vam se ucinilo negde na blogu da kukam ne brinite nista... pomalo sam i ironican... Sasvim dobro se snalazim i siguran sam da ce ova 4 meseca biti fenomenalna... Svi ste pozvani na zurku krajem okrobra...

Glupi amerikanci

E poludeo sam nacisto... Ovi ameri nisu normalni... Hvala ti boze sto sam srbin. Otkad smo dosli nista nije proslo glatko. KONACNO pocinjem da radim danas u 3... Presao sam i upoznao ceo grad da bih nabavio sve papire koji mi trebaju da pocnem da radim... Svi su kao ljubazni (to je ono sto sam pisao u jednom od prvih mailova), ali kad malo zagrebes ispod povrsine ispostavi se da je to automatska ljubaznost, a ustvari su prilicno neumoljivi... Nema ono da iskoristis sarm ili da ides na kartu "ja sam jadan pomozi mi"... Mozes da umres ovde nikog nije briga... (mozda sam pod utiskom problema oko stana pa tako pisem)...
Prvo smo bili u hotelu, onda smo nasli ovaj stan koji nam odgovara, ali su nam rekli da moramo da sacekamo do ponedeljka. OK, otisli smo u motel i juce kad smo se javili oni su nam rekli da nas stan jos uvek nije spreman, ali da ce nam dati isti takav samo na trecem spratu. SUPER, pomislili smo mi. Dodjemo, potpisemo ugovor, odemo u stan i vidimo da je manji od predajsnjeg. Pri tom bilo je kraj radnog vremena i taj Bred nije znao nista da nam kaze. Odlucili smo da prespavamo u motelu (jer nam je ionako placen do srede), dodjemo jutros i nastane pravi haos... Naravno ja sam ga pravio. Znaci poprilicno sam ishisterisao na tu Mendi (ugly Barby) posto sam shvatio da nema sanse da dobijemo "nas" stan... Mislim nije ovaj stan mnogo manji, ali svaki centimetar nam znaci... Pri tom Branko me je svo vreme smirivao i iznervirao me jer se nakon minut pomirio sa situacijom i govorio "pusti je, pusti je"... Pri tom drugi sok je bio kada su nam rekli da po zakonu ne mozemo da dobijemo 5 posebnih kreveta nego dva bracna i jedan poseban... Jao tu je dosla jos jedna sefica (svi se okupili oko mene) sa kojom sam pokusao da pregovaram (tacnije prvo su bili u fazonu da cemo dobiti samo jedan bracni pa sam ishisterisao da dobijemo 5)...
Mislim nismo mi glupi niti krivi jer su kada smo pre pitali rekli da moze sve drugacije, a sada se pozivaju na njihov jebeni zakon (sorry).
Olja je prva krenula sinoc da radi i samo cu reci da je bilo suza kada se vratila...
Zakljucak posle ovih 8 dana je sa Amerika moze da bude poprilicno surova, moras da budes jak i da se snalazis. Ako nisi takav sistem ce te smrviti...
Ipak mislim da nam sada predstoje mnogo bolji dani, jer konacno imamo stan, posao... upoznali smo grad, ljude...
Nemojte nista da brinete. Dovoljno smo pametni i jaki da se izborimo sa svim ovim. Sto nas ne ubije samo ce da nas ojaca.

Voli vas Milan!!!

Olja se udaje

Sad sam malo aktivniji... Iako smo mislili da ce nam biti ogroman smor ovih dana dok ne pocnemo da radimo ipak nije bas tako strasno... Taman imamo priliku da se malo bolje upoznamo... Ipak svi smo konstatovali da previse pricamo srpski, ali od sledece nedelje necemo se mnogo ni vidjati...

OLJIN VERENIK BENDZAMIN

Jao necete verovati, ali Olja je u konstantnom tripu da smo u getu, da cemo nabasati na geto, plasi se latinoamerikanaca... Plasljiva je ko zec... Imamo dva bosanca koji su doduse plasljiviji od nje... Pre dolaska nikad ne bih posmislio da ce se toliko tripovati... Branko je isto tu negde, a ja se druzim sa komsijama poreklom iz Meksika... Neki latino tipovi... Sve je to bilo super... Sinoc zovu oni nas da izadjemo, a mi kao hvala, hvala, but no... Kad su se vratili ja izasao napolje i krene prica... taj neki latino se malo napio i pocne on mene da ispituje za Olju... kako bih ga oladio ja kazem da je Olja verena... Kaze on meni: "Verena je ona za Bendzamina"... Ja kao:" What, I don't understand".... a on izvadi stotku iz dzepa i kaze Bendzi (na slici je Bendzamin Frenklin).... Kao fazon nije bitno sto je verena kad ja imam pare... Ja kao:"No, no, no"... A on krene da pregovara, pa pita jel moze za 500, za 1000, ja i dalje No, no, no... Ajde dobro... Krenem ja njega da ispitujem za njegov posao i objasni on meni kako on prodaje drogu... Ja za malo u nesvest da ne padnem... Medjutim sve mislim da laze... Nakon 15 minuta stize na parking ispred motela ekstra neki auto, ficukne, a momak iz njegove sobe silazi dole... Kaze meni taj latino:"Evo ovaj dosao po drogu".... Nemate pojma sta mi je sve rekao... posle smo se malo prepali zbog Olje... ali posto se selimo sutra ne brinemo bas toliko... Videcu da se slikamo sa narkosima pa vam saljem... I to mi je super prilika da malo vezbam spanski... Cak ucim i nove reci... Kilo znaci paket droge... Jeeeee... Branko je siznuo zbog toga sto se druzim sa njima, a meni sve smesno.... mozda udjem u biznis... Heheheh... Mama nista ne brini... Kad ti posaljem par hiljada dolara zaboravices da ti je sin narko diler.... umrecu od smeha sam sebi...

Ionako me ovde zezaju da sam previse strejt... Da ne pijem, ne pusim, ne drogiram se... pa bi ima tako zacepio usta...

Odoh... Cekaju me cimeri... Idem u neki veliki trzni centar da kupim telefon... Inace ove slike koje sam postavio su sa aerodroma u Frankfurtu, ova recica je ispred naseg stana, pa onda deo grada i slika San franciska iz aviona... Pozzzz

Cekamo da sve krene

Hej ljudi evo me opet. Samo da vam objasnim malo zasto ne pisem tako cesto. Kao prvo u ovom gradu nema internet kafe (ne verujem ni sam)... Ima dosta nekih masina na kojima moras poprilicno da platis pa da koristis internet... Sada sam u biblioteci, a kao sto sam vec napisao od ponedeljka ce sve biti drugacije. Druga stvar je vezana za to sto ujutro izlazimo iz sobe i skoro ceo dan se zadrzimo napolju, a kad se vratimo kod vas je vec dva sata ujutro ili slicno. Sada je kod mene 12:20, a kod vas je 9 sati posle...
Ovih dana smo imali intervju za posao... Tacnije juce... Ja sam poludeo. Juce mi je bio jedan od najgorih dana. Isao sam na dva intervjua i nisam dobio posao... Cak nisam ni znao da mogu da te odbiju... Poludeo sam... Ali pazite za sta sam isao na razgovor (a sve zato sto je malo vise placeno).
1. Obezbedjenje (security officer).... hahaha... zamislite mene kao obezbedjenje... 20 minuta sam ja morao da pricam sta bih radio u razlicitim situacijama... ishvalio je on mene itd. i onda mi kaze da ce mi javiti... Siznuo sam... i to otpisao (ipak moze da se desi da me danas zove jer je to isto rekao i dvojici bosanaca)
2. Odrzavanje (maintinance)... jos jednom hahaha... Zamislite me da radim to... Tu se najcesce menjaju sijalice jer ceo kazino ima oko milion sijalica... Taj posao je dobio Branko. I tu ti se taj neki Kevin odusevi samnom, stane covek da zove milion nekih ljudi da me uglavi u neko marketing odeljenje ili PR (ja se vec nalozio) i rekao mi da ce ta Alisa da nazove njih pa da mi nadju neki ekstra posao... Ja se ispricao sa njim super... Alisa me oladila samo tako... Nema posao u marketingu i gotovo... Mislim da bi moja mama umrla od smeha da sam dobio posao kao domar da popravljam kvarove i menjam sijalice.... (doduse sijalicu bih valjda znao da promenim...hehehe)
3. Jutros sam isao na razgovor za pomagaca konobara... u restoranu... To mi se i ne svidja, ali Olja je dobila posao u tom restoranu pa sam i ja otisao da se raspitam kakav je baksis (jer je tu jako mala satnica 5,15 dolara).... Posto su mi rekli da je za tu poziciciju oko 20 dolara dnevno odustao sam od toga.
4. Posle toga sam isao za CAGE CASEER (da radim na glavnoj kasi u kazinu) i tu sam primljen. treba da se javim u ponedeljak pa cu najverovatnije u utorak ili u sredu da pocnem sa treningom. Sat mi je 9 dolara i ponekad dobijam baksis... Posao je prilicno odgovoran... Kroz ruke za jednu smenu prodje ti oko 80 hiljada dolara....

U svakom slucaju prebrinuo sam to za posao... dvoje iz srbije su dobili za obezbedjenje, olja radi u restoranu, branko u odrzavanju, ja za kasom...a dva bosanca jos cekaju odgovor za obezbedjenje (kao sto su i meni rekli, ali sam ja to otpisao)

Moram da vam priznam da nisam mislio da ce se to tako brzo desiti, ali svi mi vec nedostajete... nezgodno je to otici tako daleko... Slike sam samo jednom pogledao... Bas smo pravi srbi... dosli ovde pa slusamo srpsku muziku itd...

Inace ja sam imao bas ozbiljan poremecaj sna (malo manje imali su i Olja i Branko)... Nikako nisam mogao da spavam jer nam se skroz obrnulo... Budio sam je bas rano ujutro iako sam legao oko 23h (a pri tom sam se nocu budio milon puta)... sad se sve vraca u normalu dok se mozak malo navikne... Isto se desilo sa apetitom... I sada mi je prilicno slab.... Pri tom hrana je odvratna... Nemas gde da jedes... Nadam se da cu od ponedeljka kad se uselimo us tan moci da pojedem supu (bas sam patetican).

Ja jos jednom moram da primetim da su ovde ljudi ruzni ko psi... Ovo je strasno... A na televiziji imaju milion show peograma u kom ljudi idu u neke kampove i tamo vezbaju i takmice se ko ce vise smrsati... Jednom sam cuo da su srbi jedna od najdebljih nacija... ma dajte, mi smo za amerikance kost i koza... Evo sad sam se opet osvrnuo na ljude koji sede u biblioteci i uplasio se...

Poneo sam neke slike sa Brankovog foto aparata medjutim ovde u ovaj komp ne mogu da stavim moj usb tako da slike stizu sledece nedelje...


Iskreno zanima me sve sta se desava kod vas... Da li ste polozili kolokvijum, ispit, da li ste bolesni, zaljubljeni... Pisite...
Sve vas puno pozdravljam. Valjda cu sutra otici do velikog mola pa da kupim americki broj telefona... koliko je vama poruka kad meni saljete na 064...

Pozzzz!!! Milan

Malo detaljnije

IDEMO.
Knedle u grlu i pozdrvaljanje na beogradskom aerodromu brzo su zamenile turbulencije na letu za Frankfurt… Prvi put sam leteo i stvarno se nista nisam plasio, ali bas taj let mi je bio prilicno los…. Nakon dva sata bili smo u Frankfurtu… Tipicno Nemacko vreme I ogroman aerodrome koji je totalno bezveze… Nista od Nemacke organizacije I svega sto je karakteristicno za njih… Na aerodromu ima tramvaj koji vozi od jednog do drugog kraja… Vidis nesto, a ne znas kako da dodjes do toga… Sve je skupo, a nema nista posebno zanimjivo… Tu smo bili skoro pet sati, a onda smo poleteli za San Francisko… Ovaj let je bio mnogo bolji iako je trajao oko 11 sati… Imali smo dva obroka, gledali smo filmove I vreme nam je proslo relativno brzo… Jas am sedeo pored prozora I prizori su bili stvarno fantasticni… Okean iz aviona izgleda kao beton, iznad Grenlanda se vide planine prekrivene snegom, a slicno I iznad Kanade…. Na aerodrom u San Francisko smo stigli oko 16:30h (a pri tom smo izgubili nekoliko sati… )… Taj aerodrome je prelep… Sve je fenomenalno I jednostavno (za razliku od Frankfurtskog)… tu smo se zadrzali oko dva sata I pri tom izgubili Olju… Branko I ja smo posle nekog vremena posto smo tragali za njom, otisli na nas Gate… Vec sam u glavi imao predstavu da je Olja sela u tramvaj I slucajno otisla u San Francisko… Medjutim nekoliko minuta pre ulaska u avion ipak je nabasala na nas I krenuli smo za Reno… (u nekom malom avionu u kom Branko nije mogao ni da stane uspravno)…. Nakon pola sata bili smo u Renou…. Nekako smo se snasli I prevezli od aerodrome do grada… Posto smo stigli oko 21h grad je bljestao i meni izgledao prilicno spektakularno…
Raspitali smo se u nekoliko hotela I na kraju uzeli dvokrevetnu sobu u Fitzgerald hotelu… pri cemu sam se ja prokrijumcario… Tu smo bili dve noci, a danas smo se preselili u motel (Knights Inn) gde cemo ostati do ponedeljka…
Posto smo prespavali prvu noc, sledeci dan smo otisli odmah do naseg kazina do poslodavca, gde smo popunili neke formulate…Potom smo morali da odemo po nas social security number. E tu se desilo prvo iznenadjenje… jer sun am rekli da cemo taj broj dobiti tek za 6 nedelja… Nije vredelo moje ubedjivanje jer je takva procedura I nije do njih… E sad, bez tog broja ne mozemo da pocnemo da radimo do 11. juna u nasem kazinu… sto uopste nije zgodno… Ipak smo sutradan uspeli da namolimo tu nasu Alisiu (poslodavca) I ona nam je obecala da cemo poceti da radimo od ponedeljka neki posao, a onda od 11. nas pravi posao… Za mene je rekla da cu najverovatnije raditi kao securiy officer, Branko ce da radi kao domar (posto je povezala njegov kompjuterski inzenjering sa menjanjem sijalica…hehehe), a za Olju se jos ne zna…
Preskocio sam stan… Uopste nije lako naci stan… Pretrazili smo sve zivo… I na kraju nasli jedan koji ce biti Slobodan od ponedeljka (zbog toga smo sada u motelu)… a da pri tom nismo ni znali da je bas u toj zgradi prosle godine ziveo Vladimir (decko koji ce doci 16. juna u Reno I zivece sa nama)…
Znaci tako otprilike stoje stvari… Od ponedeljka zapravo pocinje nas pravi zivot u Renou… Do tada cemo malo da gluvarimo… Ne preostaje nam nista novo.
E sad neka moja zapazanja u vezi zivota ovde…

LJUDI
Ako su srbi ljubazni ja ne znam sta su amerikanci… Ne mozete da poverujete… od ljudi na ulici, prodavaca, do vozaca autobusa… Ne mozes negde da udjes da te ne pitaju kako si I da ti ne pozele srecu ili prijatan dan kad izlazis… sve hoce da objasne, da daju savet, vole da pricaju u liftovima… Stvarno nesto cudno…Dakle to je skroz pozitivno.
Ono sto je negativno, ali moze se reci da je za nas manje vazno jeste to sto jos od sletanja na frankfurtski aerodrome pa do sada ja nisam video 5 lepih ljudi… Strasno je koliko su ruzni, debeli, glupo obuceni, rahiticni… Ovde u Reno dolazi dosta matoraca…pola ih ima stap, pola ide u invalidskim kolicima… Kad sam kod invalida njima je omoguceno I prilagodjeno sve sto i normalnim ljudima koji mogu da se krecu…

GRAD.
Kao sto sam vec napisao meni se svidja. Branku nije nista posebno… Ovaj grad ima sve sto je potrebno za zivot… Od velikih molova (trznih centara), preko muzeja, stadiona, koncertnih sala, bioskopa, kafea…
Mislim da domace stanovnistvo nema bas spektakularan drustveni zivot. Cak sta vise mi skoro da I ne vidjamo ljude ovde… Ulice su poprilicno prazne…
Grag je prostran, sa sirokim ulicama, svi voze kola, ali nema saobracajne guzve… Daju prednost pesacima… Vole da otvore prozore od kola u kojima tresti muzika…
Sve je blizu, a ustvari daleko… oni kad kazu deset minuta odavde misle kolima, a ne peske…

SILVER LEGACY CASINO
Kazino u kom cemo mi raditi je najveci I najbolji u gradu… Prostire se otprilike u duzinu dva bloka I u sirinu dva bloka… Inace malo je kicast kao I ostali…

KOMUNIKACIJA SA VAMA
Ja mogu da primam vase poruke na moj 064 broj iz Srbije i primio sam sve poruke koje ste poslali… Meni je poruka kad saljem vama 35 dinara tako das am uspeo da posaljem jednu I nemam vise kredita… Tata uplacuj kredit…
Mislim da cemo ovih dana kupiti ovde americki broj pa cemo moci normalno da komuniciramo, a i verovatno cemo imati internet stalno kad se preselimo pa cemo preko Brankovog skajpa moci da vas besplatno zovemo… to bi bilo super…
Trenutno smo u njihovoj ogromnoj biblioteci I besplatno mozemo da kuckamo (ali to smo tek juce saznali)

CENE
Za sada meni se zivot ovde ne cini ni malo jeftin I jednostavan… Nisam siguran… mozda jos nismo otkrili sve I nismo jos bili u tim velikim prodavnicama… hrana je dosta skupa… Stan cemo placati 900 dolara mesecno (nas petoro), ali smo morali da damo deposit od 250 dolara i prvu ratu I jos pola poslednje rate… Milion peripetija…

NASI ODNOSI
Za sada Olja, Branko I ja dobro funkcionisemo… Posto smo sve troje dosta samostalni desava se da svo troje hocemo negde drugde ili nesto drugo, ali nekako uspevamo da izadjemo na kraj sa tim… Ipak primecuju se razlike u nasem stilu zivota pri cemu ne bih niciji izdvajao kao dobar ili los… Ja sam najstedljiviji i u nekim stvarima dodjem im kao tata, ali ipak se zezamo na taj racun… svako od nas ima neke svoje negativne I pozitivne stvari… Upoznali smo ovde jos dva bosanca… oni su super… ponekad se druzimo s njima…

Eto. To je za sada sve cega mogu da se setim… roditelji nema sta da brinete. Cak i da nam nisu dali posao do 11. juna mi bismo nasli ovde neki drugi posao do tada… Ovde mozes da se zaposlis bez velikih problema…. Snalazljivi smo mi…
Inace samo jos jedno zapazanje. Ja stvarno, ali STVARNO ne znam kako se na ovakav put usudi d aide neko ko ne govori dobro engleski… Bukvalno od ulaska u avion u Beogradu treba ti engleski da bi se snasao…

Ajde cao. Ljubim vas sve!!! Sutra u cu ponovo da dodjem ovde, a vi do tada pitajte sta vas zanima…

Vas Milan .
p.s. Uskoro stizu slike

p.s. Ovo sam napisao pre 31.05. ali nisam uspeo da postavim