Mentalna transformacija

Cesto sam spreman na razne mogucnosti I kalkulisem sa svim mogucim opcijama. Plasim se da se desilo nesto sto nisam zeleo… transformacija u meni po pitanju mnogih stvari… Ovde mi se desilo sve sto je moglo da mi se desi… I iako sam se opirao tome da pomislim da bih mogao da ostanem da zivim u Americi ili bilo gde u inostranstvu sada u mojoj glavi postoji potpuno nova predstava…

Iako sam veoma privrzen svojoj porodici I prijateljima (ovde sam shvatio da je ta bliskost daleko veca nego kod drugih studenata koji su ovde dosli), pocinjem na jednu stranu da stavljam sve prednosti I mane zivota ovde I u Srbiji… Nigde nije med I mleko I toga sam svakako svestan, ali kada pogledam koje mogucnosti se ovde inteligentnim I sposobnim ljudima pruzaju ne mogu na to da ostanem ravnodusan… Jednostavno, mislim da bih ovde u gomili ljudi mogao brzo da se izdvojim…da napredujem na svim nivoima I da se moji kvaliteti cene I vrednuju… Znamo svi kakav je sistrem vrednosti u Srbiji… I sve vise razmisljam da cu se posle svega ovoga tesko sa tim pomiriti… Bukvalno na mom sadasnjem poslu mogao bih jako brzo da napredujem, povisica bi mi bila zagarantovana, a vec nakon godinu nada ovde mogao bih da postanem supervizor ili sl. Mislim I kad bih ostao ovaj posao ne bih hteo da radim… vec bih ciljao na nesto vece…

I sta, sta sad? Vratim se u Srbiju, zavrsim dva ispita I onda trebam da nadjem posao… Vezu nemam ni za leka… Dzaba ti sve, moras da se vratis na 200, 300 eura mesecno… Pa ovde od jedne dvonedeljne plate mozes kola da kupis… a sta drugo da vam pricam… U Srbiji celu platu mogao bih da potrosim na uzinu na poslu I gorivo za kola… Sve je to malo porazavajuce… Mislim da ne budem previse blagonaklon, ovde kada bih ostao stvarno da zivim ne bih stan mogao da placam 200 dolara… Nije bas normalno zauvek deliti dve sobe sa cetvoro ljudi, tako da bi izdvajanja za stanovanje bila dosta veca…

Dosta ljudi me pita da li cu da se vratim sledece godine…. S jedne strane kako uopste da razmisljam o vracanju… Imam 23 godine I ako protracim nekoliko godina na shit poslice u Americi moj CV ce biti nula… Necu u tridesetoj da idem da kupujem sefu burek… S druge strane mozda bi neki internship ili career development program mogao da dodje u obzir… pogotovo sto ce dosta meni dragih stranaca takodje da se vrati…

Ne znam… ali ova mentalna transformacija u naslovu ovog posta odnosi se na sve… Drugacije gledam na sve i trenutno mi se cini da nikada vise necu biti isti… Mozda se varam i sve ovo postane prelivanje iz supljeg u prazno ubrzo kada se vratim kuci…

Ono sto znam da posle ovoga necu dozvoliti da budem prosek srpskog drustva… Uvek sam to I imao u svojoj glavi, ali mislim da ce moja motivacija za postizanje uspeha na raznim poljima u zivotu biti mnogo veca, a sva mentalna nadogradnja u poslednja tri meseca u tome mora da mi pomogne…

p.s. Dosta postova su bili saljivi i neobavezni… a ovaj je cini mi se malo drugaciji... Mislim da ovaj blog ne treba da sluzi preteranom filozofiranju, ali oni koji me bolje znaju, svesni su I moje budalaste strane i one mozda preterano ozbiljne… Oni kojima se vise svidja ona budalasta strana neka ne brinu… ubrzo se vracam sa raznim glupostima koje se ovde desavaju…