Evo ovde je 03:35 ujutro… Dosao sam kuci i gle cuda nikog nema… Ustvari Branko I Branka spavaju, a Vladimir I Olja rade… Olja mi jesto nije dobro, ali posto radimo druge smene nikako da uhvatim da razgovaram sa njom… Muci je posao koji je zamrzela…
Sad sam dosao od poljaka… Magda mi bolesna pa sam malo bio s njom, odneo joj toplomer i pricali smo o tome sta ce da mi ostavi u testamentu…
Nas zivot ovde je i dalje ispunjen raznim desavanjima I 24 sata mi nikako nije dovoljno da uradim sve sto zelim… Kao sto ste primetili ne pisem vise toliko cesto… Jedan od razloga je I taj sto nemam vremena i cesto mislim da cu bezveze trositi vreme na kucanje, a ovde imam jos tako malo vremena da ostanem (a vi cete me ionako vidjati non stop kad se vratim), a i zbog toga sto vise nemam inspiraciju… Sve sto mi se ovde desava vise nije toliko novo i povlaci mnoga dodatna objasnjenja… ne mogu da pisem o nekim ljudima kad vi ne znate ko su i sl… U svakom slucaju litvanci mi odlaze u utorak… danas sam s njima isao na kafu u omiljeni mi Starbucs…I lepo smo se ispricali… Ono sto mozda I nesvesno pocinjem na blogu da ponavljam je sve vise kod mene izrazeno… Jednostavno sam skontao… zvanicno se plasim povratka u Srbiju… Ne znam sta me ceka… Sem nekolicine dragih ljudi mislim da cu se suociti s nicim i plasim se da bi to moglo da bude potpuno destruktivno za mene… Svi me nagovaraju da se vratimo ponovo… ali necu vam vise to ponavljati… dosadio sam i bogu i narodu sa istom pricom…
Vreme ovde pocinje da bude hladno… sad dolazi prava jesen… inace ovih dana u toku je ogroman dogadjaj u Reno-u - Street vibrations… Nemate pojma koliko motociklista je ovde sa ogromnim motorima… malo im je vreme lose, ali svejedno grad je punnnn… Na poslu i nije tolika guzva koliko sam mislio… danas sam imao oko 80 hiljada dolara prometa (rekord ovog leta u kazinu sam imao ja… i to 161 hiljada dolara za 7 sati rada)… Sada sve radim automatski, a da mi nebi bilo dosadno sada pokusavam da brojim cipove dok ih drze u rukama ili na gomili… I onda se kao pravim vazan jer znam koliko imaju I pre nego sto stave pred mene… heheeh.. Bas sam dobar baksis dobijao ovih dana.. kamo srece da mogu da uzmem za sebe ono sto dobijem… Naredna dva dana radim sa Janet, pa cu posle morati da idem u soping da ispraznim sve svoje fustracije… Sreca i druga supervizorka (Wymmie) me obozava pa joj ja kazem da me pozove da izadjem da radim na glavnom prozoru i ona to uradi (iako me tamo ne treba)… tako da pobegnem od Janet…
Konacno sam upoznao neke amerikance… treba da se vidimo ovih dana... jednom nedeljno dodju u kazino i uvek dodju kod mene da kesiraju ili da im dam novac sa kreditne kartice I uvek se bas zezamo… tako da su mi sad dali broj da se vidimo…
Mislim da cu mozda do kraja godine otici u Poljsku, u
Sa cimerima se lepo slazem… sve su mi drazi… I kad cujem sta se ljudima desava… svadje, seljakanja… bas sam zadovoljan… I stanom I ljudima s kojim zivim…
Sledece nedelje moram da pocnem da kupujem poklone posto moram da priznam jos nista nisam kupio… Kupio ja suvenire u Las Vegasu i onda podelio ovde, posto ovi moji nisu bili tamo…
Sad zvanicno znam da imam najvise para od svih studenata koje znam ovde… ali cu zato sad da ih spucam i ima u Srbiju da se vratim bez kinte… U Nju jorku ne smem ni da mislim koliko cu da potrosim… tako da kad se vratim moracu da posudjujem pare…. Hehehe… a I bolje da potrosim… kad sam cuo koja je vrednost dolara u Srbiji pao mi mrak na oci…
Eto sad stvarno odoh da spavam… Pozdrav za moju drugaricu Miki koja je luda ko struja… poslala mi poruku:” E Magi ako si se vratio u Srbiju javi se”… hehehe… pa pobogu… znacete svi kad se javim…
p.s. Jos jedna stvar… koju sam mislim vec u nekom kontekstu spominjao… Danas su mi poljaci rekli da sam se promenio od pocetka mog boravka ovde… Kako oni kazu:”
No comments:
Post a Comment