Opusteno

Eh, eh… sta sad napisati, da li poceti… razmisljam vec tri sata… a za to vreme svrljam po netu koji je svake prestupne nedelje iznenadjujuce brz… U svakom slucaju zivot u Reno-u dosao je do tacke kada mi je sve ravno do Kosova… bas kao da je moj grad… Mnogo novosti… U ponedeljak prestajem da radim… Da, da, bila je to novost I za mene… Otisao ja u kupovinu resen da konacno kupim neke poklone (specijalno za sestru)… Zaglavim ti ja s Oljom, ali nikakvu inspiraciju za biranje poklona nisam imao… Ipak inspiraciju za kupovanje za sebe sam I te kako dobio… Malo do Old nave-a, pa kupio jos dva kaisa I nekoliko gluposti… a najveca poslastica je I phone… (smesno je sto smo Olja I ja dosli u apple store napaljeni da kupimo telefon I na kraju se uspostavi da ima samo jedan od 4 GB… od 8 je skuplji I ni ona ni ja nismo hteli taj… na kraju je Olja predlozila da igramo par-nepar kako bi odlucili ko ce da ga kupi… Ja se posteno preznoio… Mrzim te igrice… U svakom slucaju prvi put se uspostavi da smo I ja I ona shvatili da smo pobednici pa smo morali jos jednom I tad sam ja pobedio… strasno.. bas mi bilo glupo… Ipak Olja je vec sledeci dan narucila preko neta…)…. Obozavamo nase pametne I phone (oni trenutno mogu da se koriste samo u USA, ali branko nam je otkljucao pa mozemo da koristimo I u Srbiji…jeejeeee)… E da, kupim ja jos ni manje ni vise nego dva sata (Fossil je ovde prilicno pristupacan)…

Nego posle obimne kupovine… nazove me koleginica s posla (Malgorzata… isto student) i obavesti me da je mojoj supervizorki poslat mail u kom je obavestena da moja radna viza istice 1. oktobra I da ce to biti moj poslednji radni dan… Jao mojoj muci kraja nije bilo… Mislim, hteo sam da radim jos 20 dana… I ajde I da ne radim, mogu da se vratim kuci, ali zbog toga sto niko drugi nije ostao bez posla od mojih cimera svi planovi za New york itd. mi propadose….

Na kraju posle par dana sad vise ni ne razmiljam o gubitku posla… Radio sam 4 meseca po sest dana… Sacuvao ok sumu novca da mogu sad malo I da odmorim… Nisam jos odlucio kad se vracam… Sve zavisi od nekoliko stvari… U ponedeljak cu videti za neki posao u skladistu, ali iskreno nesto mi sad glupo da to radim… videcu jos… Kao sto rekoh, sve zavisi od????

Ono sto me danas jako pogodilo jesu moje kolege na poslu koje su me u jednom trenutku pozvale I predale mi poklon… Bas sam se izgubio… zamalo da zaplacem… Strasno su mi dragi, a I oni mene bas gotive…Svi su mi nesto napisali… A s druge strane Janet I Haime mi isto kupili neko kucence I napisali:”GOOD LUCK ALWAYS WILL MISS YOU”. Ma nemate pojma kako je to… Srce ce mi puci kad budem poceo da se pozdravljam sa ljudima ovde…

Ne znam sta jos napisati… Ovo je najdragocenije iskustvo u mom zivotu… Sta ce se sve izdesavati ovde I koliko cu ostati ja nemam pojma… Mozda vam samo javim da sam se ozenio… Svadbu cemo praviti na leto… hehee

Pozdrav!!! Milan

p.s. Na my space imate dosta slika